Ova slika sigurno nije tipičan primer jednog jogija. Mislim da ipak zaslužuje da bude podeljena. Postoji mnogo poučnih tekstova na temu zdravlja, i sama sam se dosta bavila ovom temom. Ono čemu nas ne može niko drugi naučiti, što moramo sami, jeste umerenost. Izuzetno je bitna ali za njeno praktikovanje neophodan je osećaj.
Pročitala sam pre nekoliko godina, nisam sigurna u kojoj knjizi, da svaki ekstrem vodi u njegovu suprotnost. Zato imamo primere ljudi koji su ekstremno religiozni a iza zavese prave velike “grehove”. I zato se često dešava da ljudi nakon dugog perioda nekonzumiranja određene supstance krenu ponovo da konzumiraju u velikim količinama. Njihova unutrašnjost i intenzitet želje za time nije se promenio, samo su sebe lišili zadovoljstva. Iz jednog ekstrema skaču u drugi ne uviđajući svoj centar, mogućnost izbora.
Kada sam se zainteresovala za vegeterijansku ishranu polako sam krenula da izbacujem meso. Moja odlučnost bila je dodatno podstaknuta uviđanjem da više uživam u nekim drugim namirnicama. I dalje jedem ribu, recimo jednom nedeljno, a druge mesne proizvode konzumiram jednom u par meseci. Kada su cigarete u pitanju povremeno smotam koju duvansku, u socijalnim prilikama kada želim da s nekim podelim trenutke.
Ovaj nežan pristup pokazao mi se kao najdelotvorniji. I zato, umesto gajenja fantazija koje nam filmovi podupiru da ćemo se jednoga dana prosto probuditi puni sveže energije i naglo preokrenuti naš život nabolje, treba da osvestimo činjenicu da se promene dešavaju postepeno, i da uživamo u svakoj fazi. Umesto da se ponašamo prema sebi kao tiranin, bolje je da razumemo sebe i vaspitavamo sebe kao što bismo vaspitavali dete. Na taj način gajićemo osmeh. 
Pisaću još o ovoj temi…
Do tada zapitajte se kakvo je vaše ophođenje prema samima sebi, vašim navikama i zavisnostima? I da li ste dobar vaspitač?
Želite da uz jogu radite na sebi? Pridružite mi se na časovima!