Šta je sinhronicitet? U naučnoj terminologiji pomenute pojave se nazivaju sinhronicitetima, što je reč latinskog porekla koja u prevodu znači istovremenost. Osnivač ovog pojma je Karl Gustav Jung, jedan od najgenijalnijih psihoanalitičara, po mom mišljenju.
Na svom putu stalno nailazim na znake. Nisam sigurna da li su uvek bili tu i da li sam ih uvek primećivala, ali onda kada su mi postali značajni krenula sam sve češće da ih uviđam. Pojavljuju se u vidu reči, slika, predmeta i događaja, a način na koji se ističu je njihova podudarnost, usklađenost sa trenutkom.
Pokušaću da objasnim primerima.
Pomislite na određenu pesmu a zatim je čujete na radiju. Jedna osoba vam preporuči knjigu, a nedugo zatim vam istu tu knjigu neko drugi spomene. Razmišljate o nečemu i u tom trenutku prolaznik izgovori nešto slično. Meni se često dešavalo da, na primer, izgovorim istu reč ili rečenicu u trenutku kad i moj prijatelji; sretnem prijatelja i kaže mi da me je sanjao prethodno veče; pomislim na nekog od njih i ubrzo se sretnemo. Termin, dakle, govori o nekoj podudarnosti, koja se dešava u kraćem vremenskom periodu.
Sinhronicitet u literaturi
Jung ove fenomene povezuje sa postojanjem kolektivnog nesvesnog, jedne apstraktne mreže koja nas sve povezuje. Primeri su bezbrojni.
Po tom principu funkcioniše i “Ji Đing”, kineska “Knjiga preobražaja”, kao i druge metode proricanja poput tarota. Po istom principu je sastavljena knjiga Ive Andrića “Znakovi pored puta”. Ideja je da se naizgled nasumično otvori stranica knjige, ili sa određenim pitanjem u mislima, a odgovor će se pojaviti u vidu teksta. U slučaju tarota odgovor će se pojaviti u vidu karata i njihovih simbola. Međutim, ponekad nećemo dobiti odgovor koji smo tražili, a razlog tome je što nas nesvesno više zanimaju neka druga pitanja, ili se opterećujemo nekom drugom situacijom. Takođe, često dobijamo odgovore za koje smo spremni, a ponekad i one za koje nismo. Potrebno je poznavanje sebe.
Sinhroniciteti, zaključujemo, ne predstavljuju slučajnosti. Oni ukazuju na komunikaciju vidljivog i nevidljivog. Smatram da treba razvijati senzibilitet za ove fenomene jer nam mogu ukazati kuda da idemo, a kuda ne, i gde se trenutno nalazimo. Znakove Univerzuma treba slušati sa strpljenjem i mudrošću, i ne donositi preuranjene zaključake.