Mnoge žene imaju strah od porođaja. Strah od bola veliki je deo straha vezanog za porođaj. Uz to smatram da je i ta nepoznanica veliki deo porođajne panike. Nažalost, o porođaju se retko govori, i većina žena nije imala priliku da im prisustvuje. I, mada verujem da ni u neka prošla vremena porođaj nije bio tema o kojoj se pred muškarcima priča, makar u našoj kulturi, žene su potajno o tome govorile, pa i pomagale jedne drugoj kada dođe vreme. Na taj način prenosila se mudrost i iskustvo kroz generacije. Sa razvojem medicine porođaj je postao tema rezervisana za stručnjake, a time i umnogome ukradena od žene.
Kao što sam spomenula, veliki bauk koji se krije iza porođaja, a o kome se nerado misli je bol. S obzirom da smo pripadnici kulture koja ogromnu količinu energije ulaže da bi izbegla neprijatnost, naše živote prožima strah od bola i stalno bežanje od njega. Ovu tvrdnju bih potkrepila time da ponekad čujem od novih vežbača da će popiti neki od lekova protiv bolova nakon časa, preventivno, kako bi izbegli upalu mišića. Uz to mi zubar, verovatno poučen iskustvom sa drugim pacijentima, nudi anesteziju čak i kod najmanjeg kvara. Poznajem i ljude koji, čim ih malo zaboli glava, piju lekove. Mada postoje situacije u kojima je razumno koristiti analgetike, dodala bih da je bol prirodan mehanizam tela. Telo ima potrebu da uključi svest u proces. Složenost tela i njegovog načina funkcionisanja i dalje je neistražena, ali njegovo savršenstvo je neosporno.
Percepcija bola
Porođajni bol je u proseku, prilično jak, na šta ukazuju i iskazi porodilja i rezultati merenja termalne radijacije dolometrom. Prema ispitivanju doktora, grlić materice je taj koji je bazični generator porođajnog bola, dok je telo materice gotovo neosetljivo.
Osećaj bola, međutim, nije samo telesne prirode, već i psihičke – određen pridodatim značenjem, odnosno našom percepcijom. Trenutno stanje porodilje, ali i njena prethodna iskustva i način na koji ju društvo pripremilo na porođaj je od značaja. Dakle, porodilje definišu iskustvo porođaja onako kako ih je društvo naučilo.
Prema nekim antropolozima način na koji kultura percipira seksualnost, kroji porođajno iskustvo. Trudnoća i porođaj posledica su seksa, i sam porođaj je prema tome seksualan čin. U kulturama gde je seksualnost prihvatana kao uobičajeni deo života, čak i kod dece, porađanje je lakše i manje bolno. Deca uče kroz igru, a porodica je osnovna jedinica društva. Način na koji se deca vaspitavaju određuje budućnost jedne kulture. Stambolović dodaje da dominantni model porađanja u zapadnjačkoj kulturi doprinosi pojačavanju porođajnog bola, jer podstiče psihičku zgrčenost porodilja i remeti prirodnu dinamiku. Doći ćemo do ove teme nešto kasnije.
Kada je psihička zgrčenost po sredi, Stambolović ističe da i samo tretiranje porođaja kao medicinskog događaja je problematično, umesto kao jednog, kako ja volim da kažem, obreda prelaza i inicijacije u novu ulogu majke. Porodilje se u bolnicama tretiraju kao pacijentkinje samim tim pristupom, kao da sa njima nešto nije u redu, odnosno kao da su bolesne, što suštinski nije tako. Tome doprinosi i činjenica da je sama bolnica mesto u koje nerado idemo, i koja time ima čitav niz negativnih konotacija.
Rutinske procedure
Stambolović dalje navodi da razne rutinske intervencije podstiču intenzitet bola, kao što su injekcije i epiziotomija. Takođe, sintetički oksitocin koji se porodiljama daje, po njegovom iskazu, linearno pojačava kontrakcije materice, dok se inače njihov intenzitet prirodno menja time pružajući mogućnost privikavanja i odmaranja.
Pored toga, on kritikuje porođaj u ležećem položaju, posvetivši tome posebnu pažnju. O tome će nešto niže biti više reči. Ono što, međutim, često prolazi nezapaženo, a možda i najviše doprinosi neprijatnosti koju oseća porodilja – prepuštanje porodilje samoj sebi, bez saosećajnih pogleda, reči i dodira. U takvoj situaciji, gde je porođaj okarakterisan kao nešto opasno, a porodilja kao pacijent, često je stres izuzetno pojačan, jer porodilja ne zna da li je sve u redu i možda sumnja da li ona može to da izvede, da li je negde možda pogrešila i time povredila svoju bebu. Adrenalin, kao hormon stresa inhibira oksitocin (koji je zadužen za aktiviranje kontrakcija materice) produžavajući time porođaj i intenzivirajući bol, jer se u tom trenutku u ženi odvija borba. Setimo se da se oksitocin naziva i ljubavni hormon, kao i stidljivi hormon, i takođe učestvuje u orgazmu.
Uticaj sintetičkih analgetika nasuprot prirodnim
Stambolović mudro napominje da, iako se mnogo govori o štetnim uticajima konzumiranja lekova i cigareta u trudnoći, o štetnim uticajima analgetika na porođaju se gotovo uopšte ne priča. Ne razmišlja se o tome da ono što se majci ubrizga u krvotok velikom brzinom dolazi do bebe, malog bića koje je mnogostruko osetljivije, posebno jer je bilo tako zaštićeno i čisto u majčinoj utrobi. Stambolović navodi da praktično sva ta sredstva protiv bolova koja se daju porodilji mogu biti štetna po plod, najpre za nervni sistem: “(…) pogotovo za njegov centralni nervni sistem uzrokujući pogoršanje senzornih i motornih odgovora po rođenju, niže vrednosti na testovima razvoja, povećanu razdražljivost, a i smetnje pri dojenju…” (Stambolović, 2022., str. 110.) O dugoročnim posledicama, međutim, nije na ovom mestu pisao, i generalno ih nije lako istražiti.
Izlažući ove pojačivače bola pri porođaju, Stambolović navodi da zahvaljujući njima porodilja biva stavljena u zavistan položaj, uvećavajući time značaj medicinskog osoblja, posebno jer analgetici doprinose stanju omamljenosti porodilje, nesvesnosti o tome šta se tačno događa i kako napreduje porođaj. Porodilja se dalje oseća zahvalnom jer su članovi medicinskog osoblja njeni spasioci, te je poslušna i mirna.
Dolazi zapravo do zamene teze, jer se previđa činjenica da žena i njeno telo poseduju sve snage da porođaj iznesu samostalno. Dodala bih da institucije koriste razne mehanizme da ustroje čoveka i povećaju sopstveni legitimitet. I, mada smatram da su određena ustrojstva neophodna za razvoj kulture, neka od njih su se otcepila od humanosti i zaslužuju preispitivanje i reformisanje, posebno u svetlu relativno novih rezultata naučnih istraživanja.
Koje je prirodno rešenje?
Telo je u stanju da proizvede sopstveno, prirodno sredstvo za ublažavanje bolova – endorfin. Naime, tokom trudnoće nivo endorfina raste, dovodeći trudnicu u takozvano blaženo stanje. Kako se porođaj približava nivo endorfina sve više raste, doživljavajući kulminaciju tokom porođaja. Endorfin spada u grupu morfina, od reči endo – unutrašnji, i morfin – opijat za uklanjanje bola, koji je dobio ime po Morfeusu, grčkom božanstvu snova (ubacuje u trans, snoliko stanje). Po tome je morfijum, verovatno najjače sredstvo protiv bolova, dobio ime. Ukoliko je hormonska ravnoteža poremećena korišćenjem sintetičkih analgetika, nivo endorfina dramatično opada.
Postoje i mnoga druga prirodna sredstva za ublažavanje bola, do čega ćemo uskoro doći.
Pripreme za porođaj i strah od bola
Stambolović dalje govori da su istraživanja pokazala da su žene koje su prošle kroz pripreme za porođaj manje koristele analgetike prilikom porođaja. On navodi da: “i u slučaju najdoslednijeg provođenja naučene tehnike, porođajni bolovi opstaju s tim što konkretni bolni oset varira od žene do žene.” (Stambolović, 2022., str. 112.) Zaključak je da nijedna tehnika ne može u potpunosti ukloniti bol, ali može naučiti ženu kako da sa njim izađe na kraj.
On dalje kritikuje one metode pripreme za porođaj koje pažnju porodilje u potpunosti preusmeravaju na bol, odnosno borbu sa njim. Time žena sebe spustava, usredsređujući svu svoju pažnju na bol, pri čemu joj promiču svi drugi oseti, misli i doživljaji. Stambolović dodaje da instituciji ovo odgovara, jer ne ostavlja prostora porodilji da nešto želi, traži, niti da jauče – ona je idealan pacijent. Stambolović zagovara metode priprema trudnica za porođaj pri čemu se one osposobljavaju da budu aktivni učesnici, hrabre i spremne u svakom smislu, a to znači i svesne nadolazećeg bola.
Strah od bola nasuprot prihvatanju
Vraćamo se na temu percepcije bola. Umesto, dakle, da se bol doživljava kao protivnik i kao nešto od čega se beži, i ovakvom pristupu bol se prihvata kao nešto prirodno, kao signal tela koja faza porođaja je u toku, gde se nalazi beba, i najava njenog skorog dolaska na svet i u majčino naručje. Postoje ljudi kojima je bol prijatna, pa čak i uzbudljiva senzacija.
Bol koji nečemu vodi, kao što je recimo bol prilikom vađenja zuba, takođe može biti prijatan. Bol pri vežbanju, recimo, je takav da osećamo pojačanu prisutnost u telu, snagu, a možda i odlučnost da istrajemo. Stambolović navodi da je pristup u kome se “ide sa bolom” način da se oseti čitav niz iskustava. Dodaje i da ,ukoliko bežimo od bola, stvaramo unutrašnji pritisak jer je po sredi suprotstavljanje samom sebi, onom segmentu koji pati i kojeg odbijamo, što intenzivno iscrpljuje. Na taj način, prihvatajući porođajni bol, on se stapa sa osećajem moći i snage, odlučnosti, zadovoljstva i uzbuđenja, i konačno svesne namere. Žena tako proživljava istinsku, dubinsku transformaciju.
Zato, možemo da probamo da zaplešemo sa bolom. Izložiću nadalje korake u plesu sa bolom, koje porodilje mogu primenjivati, krojeći tako svoj ples, uvek u skladu sa svojim osećajem.
Koraci u plesu sa bolom
- Prihvatanje bola kao zdravog;
- Gledanje snimaka porođaja, uz slušanje načina na koji se trudnica izražava;
- Suočavanje sa strahovima, sumnjama, brigama i panikom pre porođaja;
- Slobodno puštanje porođajnih krikova;
- Slobodno kretanje i biranje položaja za porođaj;
- Primena toplote i hladnoće;
- Topao tuš, uranjanje karlice u toplu vodu ili čitavog tela;
- Masaža sa pauzama, menjanjem načina i mesta i primenjivanjem kontra pritiska;
- Akupunktura i šijacu masaža, posebno “Sanyinjiao” tačka;
- Refleksologija;
- Transkutana električna nervna stimulacija;
- Hipnoza i posthipnotička sugestija;
- Terapija muzikom (istraži audioanalgeziju i anksiolitički efekat muzike);
- Vizualizacija;
- Smirenost prisutnih, posebno uz primenjivanje repetitivnih aktivnosti (poput štrikanja);
- Homeopatski preparati;
- Pijuckanje čaja od đumbira, lišća maline, ruzmarina i ženšena prilikom porođaja za okrepljivanje;
- Ubrizgavanje sterilne vode u donji deo leđa;
- Podrška i saosećanje prisutnih.
Izdvojiću, po meni, dva najvažnija faktora i kratko se zadržati na njihovom objašnjenju, a to su slobodno kretanje i biranje položaja i saosećanje prisutnih.
Slobodno kretanje i biranje položaja
U jogi se položaj koji spada među najbolje položaje za porođaj naziva kaliasana, u prevodu položaj boginje Kali. U hinduizmu se ona tumači kao boginja moći, ali i boginja prirode i uništenja. Tumačim to iz perspektive ženske moći, kao nečega što je muškarcima oduvek bilo strašno. Oni koji su prisustvovali prirodnom porođaju itekako su svesni ženske moći. Žena ima moć da se transformiše, da da život ali i da ga oduzme.
Kaliasana je položaj gde sila gravitacije pomaže u spuštanju bebe. Slobodnim kretanjem žena može da ubrza porođaj i pomogne u okretanju ploda i spuštanju kroz porođajni kanal. Umesto da se oseća vezano, sputano i bespomoćno, svojim hodanjem, njihanjem i korišćenjem joga položaja koji su joj prirodni stiče kontrolu nad svojim porođajem. Na taj način karlične mere nisu više presudne, jer se kretanjem postepeno stvara novi prostor da se beba, koja je takođe mekana, i čija lobanja još nije oformljena, provuče.
Citiraću Stambolovića: “Naročito se povoljnim pokazao uspravan položaj. Na primer, u istraživanju u kome su porodilje tokom prvog porođajnog doba (dilatacija 3-5 cm) prelazile iz ležećeg u uspravni položaj, u uspravnom je položaju značajno bio umanjen bol od kontrakcija, kako onaj spreda, tako i onaj u predelu leđa. Ustanovljeno je i da uspravni položaj, kao i pokretljivost porodilje, smanjuju potrebu za farmakološkom analgezijom, a da jačaju porodiljin osećaj kontrole i njeno zadovoljstvo porođajem.” (Stambolović, 2022., str. 116.-117.)
Kretanje i vežbanje takođe podstiču lučenje endorfina, i ljudi, prirodno, kada su nervozni ili uplašeni imaju potrebu da se kreću. Ukoliko im to nije omogućeno, neprijatni osećaji se samo intenziviraju.
Saosećanje prisutnih i podrška
Stambolović na ovu temu spominje iskaze Karla Tapera. Taper tvrdi da je mnogo puta imao priliku da se nađe pri ruci porodilji koju je pred kraj porođaja savladavao bol. Dodaje i da, nakon što bi posedeo sa njom i porazgovarao kroz nekoliko kontrakcija, ona bi nastavljala pokazujući, kako kaže, tek malo od onog bola koji je do maločas delovao gotovo neizdrživ. Ovo je ukazatelj snage porodilje, i toga koliko je malo potrebno za omogućavanje idealnih uslova za porođaj.
Tehnike i perspektiva joge
Joga je prirodna metoda za postizanje blagostanja na svim ravnima postojanja. Na prenatal časovima joge učimo da slušamo svoje telo i da mu verujemo. Mi pojačavamo svoju prisutnost i usmeravamo pažnju i energiju tamo gde je najpotrebnija. Vežbamo i asane za koje su renomirani joga učitelji navodili da pomažu u ublažavanju porođajnih bolova. Oni podstiču energiju u urogenitalnoj zoni. Svaki naš segment deluje u sprezi ako naučimo da slušamo.
Disanje je naš način da otpustimo nelagodnosti i višak energije ali i da je upijemo kada nam je potrebna. Uz pomoć jačanja tela i vežbanja osnažujemo se, stičemo samopouzdanje i učimo da ne pokleknemo pred nelagodnostima. Koristeći vizualizacije programiramo sebe i svoje okruženje, i uvodimo se u stanje spremnosti za porođaj.
Učimo i da se ubacimo u raspoloženje i atmosferu koja će nas podržati. Stambolović navodi i da ananta vayu, energija blaženstva ulazi u biće žene prilikom porođaja. Ona tada nastanjuje njenu glavu i srce i otvara je za moćno, ljubavno iskustvo i ples sa Univerzumom. Jogijima je poznato i da apana vayu, silazna sila, deluje prilikom porođaja. Možemo je pojačati različitim mudrama i pojačanim doživljavanjem silaznih senzacija. Potrebno je da razumemo da je porođaj retka i moćna prilika za uzdizanje svesnosti. On zahteva budnost i prisutnost, a značio bi nam i podržavajući ritual, da bismo se uzdigle do arhetipa velike majke.
Pred sam kraj bih izložila citat babice Triše Anderson, čije su me reči duboko dirnule:
Želiš da uživaš u svojoj trudnoći, naučiš tehnike otpuštanja bola i pripremiš za porođaj? Kontaktiraj me.
Zanima te kako izgledaju moji prenatal joga časovi? Klikni na link.
Izvori:
Stambolović, Vuk. 2022. “Porođaj“. Current print, Beograd.
Ovde možeš naći i drugu knjigu dr Stambolovića, podjednako značajnu za jednu ženu.