Joga nas uči šta je osluškivanje sebe i zašto je važno. Pomaže nam da budemo u stalnom kontaktu sa našim telom, i da poštujemo njegovu prirodnu inteligenciju. Telo ima svoj ritam, i ukoliko ga budemo pažljivo slušali, bićemo u stanju da prilagodimo svoje akcije i time dobijemo maksimalne efekte. Nekih dana imamo više energije, i tih dana je poželjno da uložimo više napora, i postignemo izuzetne rezultate, kako u vežbanju, tako i u drugim dnevnim aktivnostima. Drugih dana našem telu je potreban odmor. To je ujedno i prilika za introspekciji i/ili uživanje. Ukoliko se odmorimo tada kada to telo traži, ono će nam ubrzo uzvratiti, pružajući nam više energije. Sve to možemo saznati ukoliko prebacimo pažnju sa naših kolebljivih misli i usmerimo se na osluškivanje sebe.
Naš um ne prestaje da priča. Razmišljamo o prošlim prijatnim, a često i neprijatnim događajima, budućim planovima i strepnjama, i raznim drugim bitnim i nebitnim stvarima. Sećamo li se o čemu smo razmišljali pre 5 minuta? Ako je odgovor ne, to je pokazatelj da su naše misli uglavnom nebitne. Naravno da nisu sve misli nebitne, niti da je misliti nebitno. Ali važno je biti u stanju da usmeravaš svoje misli. To je jedan od najvećih, a svakako i najizazovnijih, poduhvata joge. Joga teži da zadrži našu percepciju u ovom trenutku. Ako ovaj trenutak zahteva da promislimo nešto, onda ćemo to i uraditi sa punom koncentracijom. Ali ako se nalazimo, npr., u društvu voljene osobe, hajde onda da joj pružimo svu našu pažnju. Šta trenutno može biti bitnije?
Istovremeno osluškivanje sebe i situacije
Naša očekivanja od nas samih i od sveta, često su potpuno van kontakta sa realnošću. Razočaravamo se što nismo nešto postigli, a trenutak uopšte nije bio odgovarajući. Možda zapravo nismo ni bili spremni za to postignuće. Možda nismo želeli tu odgovornost. Ljuti smo što nam je autobus pobegao, a kasno smo krenuli na stanicu. Šta imamo od te ljutnje? Sve te negativne emocije nas iscrpljuju. Tu energiju smo mogli mnogo lepše i konstruktivnije da iskoristimo. Probajte da oslušnete vaše telo u trenutku stresa, i shvatićete da ono pati.
Telo takođe poseduje i intuitivne receptore. Ovim putem, prelazimo iz polja svakodnevnog u ezoterično. Ono nam daje mogućnost da osvestimo koje su akcije povoljne za nas, a koje nisu. To je takozvani osećaj iz stomaka za koji smo čuli. Jogom se i menja naša percepcija. Dobijamo mogućnost da uvidimo znake koje nam Univerzum šalje, da komuniciramo sa postojanjem čiji smo deo, kao i da imamo intuitivne uvide. Ti znaci su smernice na našem putu. Ukoliko nailazimo na mnogo otpora, treba da se zapitamo kakva su naša uverenja po pitanju onoga što želimo da postignemo. Da li su naše akcije u skladu sa Univerzumom. Da li smo karmički odgovorni? Koju poruku propuštamo? Ne zaboravljamo da smo mi ćelija celog ovog fantastičnog sistema koji zovemo SVET (baš zato što i jeste svet i svetao).
Kao i svaka veština, osluškivanje sebe je moguće naučiti. U tome je čar joge. Vežbaj i uči sa mnom.