Opažaoc se u Joga sutrama piše sa velikim slovom. Ali šta je on, kakav je njegov kvalitet, i koji je njegov odnos sa dušom? O tome pišem u predstojećim redovima.
3.47 “Ovladavanje čulima se postiže pomoću samjame na sposobnost čula da posmatraju svoje objekte, na to kako se ti objekti razumeju, kako se pojedinac identifikuje sa objektom, kako su objekt, čula, um i Opažalac povezani i šta proizilazi iz takve percepcije.”
Opšte pravilo joge je – gde je pažnja tu je i energija. Gde je energija tu je život, dešava se cvetanje i bujanje. Iz perspektive joge gotovo sve je moguće, ukoliko se potrudimo, pa tako se i čula mogu ojačati. Svaka pomenuta stavka u prethodnoj sutri je tema za razmišljanje. Kako čula primaju utiske iz spoljašnjeg sveta? Šta je ono što tumači te utiske? Šta određuje na koji način ćemo razumeti primljene utiske? I da li je ono što opažamo uopšte realno? Koliko preispitujemo sebe pri donošenju odluka?
Podelila bih jedan moj primer na ovu temu. Jedan dan prolazila sam kroz Knez Mihajlovu, vraćajući se sa faksa. Periferno sam videla natpis Foto radnja Aluzija. Pomislila sam, ko bi još nazvao svoju foto radnju Aluzija? Zaključila sam da to nema smisla. Kada sam direktno pogledala, videla sam da se radnja zove Lazar. Eto kako se moj um poigravao sa mnom, i, da nisam bila znatiželjna, ne bih ni otkrila da sam bila u iluziji..
Kada bismo češće pravili ovakve eksperimente, otkrili bismo u kojoj meri iskrivljujemo svet po sopstvenom nahođenju, često na sopstvenu štetu.
Ipak, glavno pitanje koje se javlja u ovoj sutri je ko je to Opažalac? U nadolazećim redovima probaću da odgovorim na to pitanje.
3.48 “Tada će reakcija čula biti isto tako brza kao i reakcija uma. Ona će opažati izoštreno i pojedinac će imati sposobnost da utiče na karakteristike elemenata.”
Težnja je da razumemo stvarnost, da opažamo svet baš onakav kakav jeste, otklanjajući iluzije. Razumevanje može proizići samo na osnovu ispravnih informacija, stoga je čišćenje čula neophodan prethodni korak. To je poput Platonove pećine, ako su naše informacije oskudne i nepotpune, šanse su da ćemo doći do pogrešnog zaključka.
Joga govori o postojanju 7 glavnih energetskih centara, 5 od kojih su povezani sa određenim čulima i elementima. Muladhara je povezana sa čulom mirisa i elementom zemlje; svadišthana je povezana sa ukusom i vodom; manipura je povezana sa vidom i vatrom; anahata sa dodirom i vazduhom; višudhi sa sluhom i etrom, odnosno prostorom.
Desikačarov komentar na ovu sutru je sledeći: “Pomoću samjame, promene koje prolaze elementi mogu se kontrolisati po volji. A mi stičemo neophodno znanje da odredimo te promene na isti način na koji hemičar može da razloži morsku so na njene sastavne komponente.”1
Suštinski sve sa čime stupamo u kontakt je naš odraz, i mi se u tome odražavamo, ostvarujemo sa njime odnos. To objašnjava kako je moguće menjati “karakteristiku elemenata”.
3.49 “Kada postoji jasno razumevanje razlike između Opažaoca i uma, sva različita stanja uma i ono što utiče na njih postaju poznata. Tada um postaje savršeni instrument za besprekorno opažanje svega što treba da se zna.”
Sloboda kojoj joga teži ostvaruje se pomoću održavanja svesti. A šta je svest? Svest je upravo taj Opažaoc, neprestano budan i prisutan, duša sama. Dostizanje tog nivoa svesti gde je ona stalno prisutna, nezaklonjena oblacima lepljivih misli i emocija, to se zove oboženje, prosvetljenje, postajanje budom. Ovo se, kao i sve vežba. Nastojimo da učvrstimo tu praksu samoposmatranja, dok vremenom ona ne postane naša priroda. U stanju smo da razaznamo šta je značajno, a šta nije, postižemo razumevanje sebe i drugih i donosimo ispravne sudove.
3.50 “Sloboda, konačni cilj joge, postiže se jedino kada se želja da se postignu izuzetne sposobnosti odbaci, a izvor prepreka stavi pod potpunu kontrolu.”
Mnogi jogički spisi govore u prilog ovoj izjavi. Kaže se da se sedmi energetski centar, takozvana krunska čakra, otvara samo božanskom milošću. S obzirom da je njena poruka jedinstvo sa celim postojanjem, možemo i razumeti ovu konstataciju. Naime, ukoliko težimo moćima (siddhi), vučeni smo i vezani za potrebu ega da veliča sebe i podređuje sebi okolinu, što je u suprotnosti sa principom jedinstva. Tu gde je vezanost jaka, nema slobode.
Zato jogiji kažu – budi stalno budan, posmatraj promene uma, primećujući prepreke dok se pojavljuju. Jer na svaku od njih se možemo spotaći. Polako i postepeno, one će se povlačiti, a mi ćemo delati ispravno u pravim trenucima, bližeći se ka cilju.
3.51 “Iskušenje da se prihvati uvaženi status, kao posledica sticanja znanja pomoću samjame, treba da se obuzda. Inače, čovek će se suočiti sa svim neprijatnim posledicama koje proizilaze iz svih prepreka jogi.”
Sergej Nikolajevič Lazarev podrobno se bavio sposobnošću informacionog polja da održi samog sebe. Informacionim poljem možemo nazvati postojanje, matricu u kojoj se sve dešava. Ono registruje motive osobe i donosi joj odgovarajuća iskustva u život, kako bi se poravnala sa tom kosmičkom svešću.
3.52 “Samjama na vreme i njegov tok donosi apsolutnu jasnoću.”
Vreme je iluzija. Mi razumemo vreme samo zato što uočavamo promene koje se dešavaju iz minuta u minut. Zato se, kontemplacija, odnosno samjama na vreme smatra vrhunskom tehnikom za buđenje svesti. Šiva, svest, je povezan sa vremenom, dok je šakti, energija, povezana sa prostorom. Cilj je da se dpđe do njihovog jedinstva.
3.53 “Ta jasnoća omogućava da se razlikuje neki objekt čak i kad njegova različitost nije na prvi pogled jasna. Prividna sličnost ne treba da odvrati pojedinca od posebne percepcije odabranog objekta.”
Dakle, vreme je neodvojivo od promena. Zato, kontemplacija na vreme daje nam sposobnost da opazimo promene, odnosno razlike između različitih objekata. Pogrešna identifikacija koren je neispravnih koraka u zaključivanju.
3.54 “Takva jasnoća nije karakteristična za bilo koji poseban objekt, bilo koju posebnu situaciju, ili bilo koji trenutak. Ona nije rezultat posledične logike. Ona je trenutna, spontana i potpuna.”
Ovde se odnosi na jedan aspekat uma – budhi. Budhi je precizno opažanje, znanje koje se “izvlači iz etra”. To je ono kada prosto znamo, iako nismo do njega došli određenim logičkim sledom. Kao da nam je neko šapnuo, i potpuno nam je jasno da je to istina, takozvani AHA momenat.
3.55 “Sloboda je kada je um potpuno poistovećen sa Opažaocem.”
Nadam se da si iskusila/o ovakva stanja, jer su čisto blaženstvo i inspiracija svakog jogija. Nema žurbe, nema impulsa ni pritiska. Jogi oseća da je ovde i sada njegovo utočište. U teoriji omotača sopstva, najdublji omotač koji opasuje jastvo ili dušu, svest koja ne pravi podele, je anandamaja koša, omotač blaženstva. To objašnjava zašto su svesnost i blaženstvo neraskidivo povezani.
Ako si doživela/o ovaj osećaj sigurno sam ti ponovo probudila čežnju za njim. A ako nisi, od srca ti želim da ga doživiš. Vežbanje joge je pravi put za to. Piši mi i prijavi se za časove joge.
Desikačar. 2015. “Srce joge: Razvoj lične prakse“.
- Desikačar. 2015. str. 198. ↩︎