Kao deca svet smo posmatrali širom otvorenih očiju, interesujući se za svaki njegov delić. Doživljavali smo sve intenzivno i radovali se svakom novom danu. Lako smo pronalazili zadovoljstvo u aktivnostima. Hrabro smo učili nove igre i veštine. I brzo smo odrasli!
Kako se to desilo? Kako smo zaboravili da živimo bezbrižno i da volimo život svim svojim srcem? Deluje mi da je to bio postepen proces satkan od bola i raznih navika. Dok dete posmatra stvari otkivajući njihovu složenost, čovek ih posmatra kao nešto već viđeno. Drži se svojih sudova i ustaljenih načina razmišljanja, uzdajući se u svoje iskustvo. Izbegava stvari koje su mu nepoznate ili u kojima misli da nije dobar. Delom mu taj šablon razmišljanja pomaže da se brzo opredeli, zaključi čemu želi da posveti vreme a čemu ne. Istovremeno mu je misaoni šablon najveći neprijatelj, jer ga zarobljava u samome sebi, u nepotpunoj verziji njega odsečenoj od ostatka sveta.
Mladi um spreman je mnogo brže da primećuje, uči, jače da oseća. Koliko smo onda napredniji od deteta? Zapravo treba svašta od dece da naučimo. Relativno skoro neurolozi su promenili dugo zastupano mišljenje da mozak ima određeni broj neurona koji postepeno i nepovratno odumiru. Otkrili su da mozak poseduje osobinu neuroplastičnosti. Neuroplastičnost je sposobnost mozga da pravi nove neuronske puteve i da se menja. Prema tome, mi smo i te kako podesni za prilagođavanje i napredovanje tokom celog našeg života. A ono što podstiče neuroplastičnost je učenje novih veština.
Neuronske veze i delovi mozga koje često koristimo se lakše i brže aktiviraju i duže traju. “Repetitio mater studiorum est” (u prevodu “ponavljanje je majka učenja”). S druge strane delovi koji su neaktivni atrofiraju. S obzirom da je svaka informacija, sve što nam se dešava, impuls u našem sistemu, mi programiramo sebe da mislimo i osećamo se na nama najpoznatiji način. Naše telo čak i hemijski postaje zavisno od onoga na šta smo navikli, jer misli, emocije i ono što konzumiramo ostavlja i hemijske tragove u nama. Ukoliko želimo da proizvedemo promenu u svom životu moramo da promenimo pristup.
Joga u svom mnoštvu položaja, kretanja, tehnika disanja, relaksacije itd. nas uči da budemo prisutni, da osećamo šta nam se trenutno dešava, da konstantno prilagođavamo i produbljujemo svoj položaj. Svaki čas joge razlikuje se od prethodnog čime se ne dozvoljava automatsko delovanje, i podstiče se učenje. Ona reguliše rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem, odgovornim za izlučivanje hormona i naše emocionalno stanje. Pored toga, ona aktivirajući skoro sve delove tela, aktivira povezane delove mozga. Mi time održavamo naše biće mladim.
Slikao Stefan Jovanović (@spark_visualart).
Izvori
1. https://www.yogauonline.com/yoga-basics/neuroplasticity-yoga-and-transformation-how-yoga-affects-your-brain
2. https://www.youtube.com/watch?v=7QYOiRsKAyg&t=2s&ab_channel=BestDocumentaries
3. https://www.youtube.com/watch?v=SqAbCVR3GqQ&ab_channel=GlobalWell-Being