Šta je joga?
Joga je veština kojom, koristeći se brojnim jogijskim tehnikama, bilo telesnim ili umnim, jer um i telo su deo jedne celine, jogi stiče slobodu.
Prepreke na putu joge
A šta je ono što nas vezuje, što nas sprečava da budemo slobodni? U jogi se te prepreke nazivaju klešama, prljavštinama telo-uma. To je ono što pomućuje naše biće.
Postoji 5 vrsta kleša:
- avidja – neznanje
- asmita - vezanost za ego
- raga – želje
- dveša – odbojnosti
- abhiniveša – strah od smrti i vezanost za život
Iz neznanja doživljavamo odvojenost od svega što nas okružuje, veličamo svoje biće, stvaramo želje prema onome što nam izaziva osećaj prijatnosti, krojimo negativnu sliku i stav prema onome što smo definisali kao neprijatno, i u svoj toj slepoj igri najviše se plašimo onoga što će nam neminovno otvoriti oči – kraja.
Ko je, dakle, jogi?
Jogi je pojedinac koji je uvideo debeli veo neznanja ispred svojih očiju,. Onaj koji slama sopstvenu iluziju odvojenosti i samobitnosti. Koji je spreman da se distancira od svojih želja i odbojnosti, da ih sagleda i uoči njihovu trivijalnost, nasumičnost i promenljivost. On je rešen da prevaziđe sve svoje vezanosti jer je otkrio bezgraničnost svog sopstvenog bića.
Pravila kojih se jogi pridržava
Postoji 10 jogijskih zakona, 5 spoljašnjih (jame) i 5 unutrašnjih (nijame).
Spoljašnji:
1. ahimsa – nenasilje iliti dobronamernost
2. satja – istinoljubivost
3. asteja – poštenje
4. bramačarja – uzdržavanje od trošenja prekomerne energije kroz seks
5. aparigraha – ne-posesivnost i ne-gomilanje.
Unutrašnji
1. šauča – čistota (tela i uma)
2. santoša – zadovoljstvo
3. tapas – disciplina, predanost
4. svadjaja – samoproučavanje
5. išvarapranidhana – prepuštanje inteligenciji života, Univerzuma.
Šta ako u ova pravila ne verujemo?
Jogi se ne povinuje slepo ničemu, on teži znanju na 3 načina. Kroz:
1. pratjakšu – direktno iskustvo
2. anumanu – logičko zaključivanje
3. šabdu – na osnovu iskaza autoriteta – svetih spisa/učitelj
I, što bi rekla moja učiteljica Dragana Balić, samo ako sve tri stavke budu ispunjene zasigurno znamo da je nešto istinito. Zato je put joge put neprestanog preispitivanja, konstantnog prevazilaženja svojih ograničenja.
Ako si se našla/o na tom putu, za to postoji razlog. Sigurno si već doživela/o neku od spoznaja. Možda se ovaj put ponekad čini preteškim, ali kroz proučavanje, promišljanje i praksu krećemo da ubiremo slatke plodova slobode.
Da li se možemo smatrati jogijem ako ne živimo po propisima?
Verujem da su mišljenja na ovu temu podeljena. Lično smatram da je joga, kao što sam već objasnila, put, stoga ne postoji jasno odredište i trenutak kada možemo sebe nazvati jogijem. Npr. ja ne smatram sebe ostvarenom joginom, znajući kakvi sve fantastični ljudi postoje, koji su svoje kapacitete razvili u ogromnoj meri. Međutim, takođe sam svesna količine napora koje sam uložila i primećujem dokle me je to dovelo. Tako da sebe nazivam joginom, iako razumem da me još mnogo rada i otkrića čeka.
S jedne strane, svadjaja nas uči samokritičnosti, ali s druge ahimsa da ne budemo grubi prema sebi, jer i ta strogost i grubost može ometati naše duhovne napore. Šta vredi ako ćemo sebi biti najgori neprijatelj i mučitelj. Veće su šanse da ćemo klonuti duhom i odustati.
Ako želiš da produbiš svoju praksu joge, kao član Myrtle Yoga Studija u našoj biblioteci uvek možeš pozajmiti korisne knjige. Pored rada na prostirci, čitanje, promišljanje i razgovori sa drugim ljudima na duhovnom putu i te kako su korisni.
Pored toga, korisno je i da vežbaš svesnost neprestano. Da opažaš sebe u svakodnevnim aktivnostima, dok jedeš, dok razgovaraš s ljudima, dok radiš. Okreni pažnju ka sebi kad god uhvatiš priliku, posebno kad si u žurbi i kada te hvata nervoza i teskoba. I umesto da potiskuješ sopstvene emocije, pokušaj samo da ih uočiš. Vrlo verovatno će neprijatnosti prosto zahvaljujući pažnji krenuti da jenjavaju. Onda kada osvestimo da je sam život, u svim svojim situacijama duhovan, možda ćemo moći da se nazovemo ostvarenim jogijima.
PS.: Pridruži mi se na časovima ako te zovu.
Izvori:
1. “Srce joge” – T.K.V. Desikačar.
2. “Four Chapters on Freedom – Commentary on the Yoga Sutras of Sage Patanjali” – Swami Satyananda Saraswati.
3. Predavanja Ane Jovanović na temu joga filozofije u ShivaShakti školi.
4. Predavanje Dragane Balić na temu tantre, isto.