Ponekad me ljudi pitaju koja je moja priča, kako sam počela da se bavim jogom.
Čas joge je vreme provedeno u nezi našeg bića. Tada se bavimo zdravljem našeg tela, njegovom snagom, izdržljivošću i prilagodljivošću. To je vreme kada dišemo punim plućima, kada se igramo i podsećamo se šta znači biti zaista prisutan i svestan. Ovo iskustvo se ne može opisati, mora se doživeti.
Pomenula sam ranije da me je joga misteriozno privukla k sebi. Razlog zbog kog sam, i pored brojnog posustajanja (a skloni smo da pronalazimo svašta preče od nas samih) nastavila, je moje tadašnje emotivno stanje. Ranije sam prilikom svakog pms-a, kao i punog, a često i mladog meseca, bila izuzetno nervozna. Taj unutrašnji nemir prelivao se i remetio mi odnose sa bliskim ljudima. Ometao me je i u svakodnevnim obavezama, jer bi izlivi emocija bili praćeni sukobima, a zatim potištenošću i bezvoljnošću. Mogla sam često da predvidim kada će se ti događaji desiti, ali nikako nisam mogla da ih zaustavim. Upala sam u začarani krug iz kog nisam umela da se izvučem.
Naredno poglavlje priče
Iz ove perspektive, zahvalna sam što me je taj bolan period naterao da se interesujem za tehnike razvijanja i upoznavanja sebe. Ljudsko biće ima izvanredne potencijale. Nismo li došli na ovaj svet da budemo najbolja verzija sebe, i poboljšamo sredinu u kojoj se nalazimo? Ja mislim da jesmo. Iako imam još mnogo da učim, uviđam po komentarima ljudi u mom okruženju da sam dosta napredovala. Mnogi me doživljavaju kao radosnu, ”go with the flow” osobu, punu razumevanja. Drago mi je da mogu da poslužim kao inspiracija ili smernica, i da uputim ljude ka jogi, kao psihološkoj disciplini koja mi je pomogla više nego mnoštvo pročitanih knjiga.
Moja priča ne mora biti identična sa tvojom. Svako ima svoje razloge. Ako ti je dosta teorija, i želiš da kroz praksu usavršavaš sebe i regulišeš svoje emocije? Javi mi se i zakaži čas.