Šta je to ispravno ponašanje prema jogi? U narednom tekstu izložićemo i delimično obrazložiti jame i nijame, kojima je ovo centralna tema.
Već sam pomenula da se jama prevodi i kao kodeks ponašanja prema drugima, dok se nijamom naziva kodeks ponašanja prema sebi. Desikačar u Srcu joge objašnjava da se ispravno ponašanje i ovi kodeksi u nama spontano kristališu dok praktikujemo grane joge kao što su asana – telesne vežbe i pranajama – tehnike disanja. Tek kada uspemo da pročistimo naše telo i um pojavljuje se prilika da razumemo na koji način naši postupci utiču na sredinu i kakve bi korekcije bile poželjne.
Hajde da vidimo šta kaže Patanđali o jamama:
2.30 “Jama se sastoji od:
1. Obzirnosti prema svim živim bićima, posebno onima koja su nedužna, u nevolji ili kojima je gore od nas.
2. Ispravne komunikacije pomoću govora, pisanja, gestova i dela.
3. Odsustva žudnje ili sposobnosti da se odupremo želji za onim što nam ne pripada.
4. Umerenosti u svim našim postupcima.
5. Odsustva pohlepe, ili sposobnosti da prihvatimo samo ono što nam priliči.”
Dodala bih da su pet jama na sanskritu redom: ahimsa, satya, asteya, brahmacarya i aparigraha. Ahimsa se prevodi kao nenasilje (“a” na početku reči predstavlja negaciju), satya kao istinoljubivost, asteya kao ne-krađa, odnosno ne uzimanje onoga što nam ne pripada, a aparigraha kao neposesivnost.
Bramačarja se često prevodi kao celibat, ali s obzirom da joga prihvata bračni život, odnosi se obuzdavanje od seksualne želje prema drugim pojedincima i preterivanja. Moja poznanica je jednom dobro objasnila termin preljuba, sa rečima da je preterano ljubljenje ono što je problematično, preterana vezanost za osobu ili samu radnju. Na sajtu Ekhart yoga objasnili su da se brahmacarya zapravo prevodi kao “ponašanje koje vodi ka Brahmanu” (prevod citata). Pošto je brahman (pišem malim slovom jer ove sile doživljavam bezličnim) sila kreacije, termin se odnosi na kreativan utrošak energije. Iz te perspektive mogli bismo reći da je seks koji je svrsishodan, kao što je seks radi razmenjivanja nežnosti i održavanja odnosa sa partnerom, ili radi podizanja svesti, kakav je tantrički seks, u skladu sa jamama.
Dalje o jamama Patanđali kaže:
2.31 “Kad usvajanje tih stavova prema našoj okolini ne dolazi u pitanje nezavisno od našeg društvenog, kulturnog, intelektualnog ili individualnog položaja, ono se približava neizmenljivosti.”
Joga teži doticanju onoga što je suštinsko i što nije podložno promeni. Ispravno ponašanje uvek i svugde njen je cilj. Moralni kodeksi se menjaju od kulture do kulture, a i svaki milje unutar kulture ima sopstvena načela. Pa i svaki pojedinac kroji svoje poglede na svet u skladu sa sopstvenim životnim iskustvima, prošlim i trenutnim. Mi interagujemo sa svakim od ovih činioca. Da ne bismo bili kao list na vetru Joga sutre nam pružaju smernice. Na nama je, kao i uvek, tumačenje i primena. Samo tumačenje sutri je mentalna gimnastika i način da razmislimo o životu i sebi, što je jedna od nijama.
2.32 “Nijama se sastoji od:
1. Čistoće, odnosno održavanja naših tela i našeg okruženja čistim i urednim.
2. Zadovoljenosti, odnosno sposobnosti da nam bude ugodno sa onim što imamo i bez onoga što nemamo.
3. Uklanjanja nečistota iz našeg fizičkog i mentalnog sklopa pomoću ispravnih navika kao što su san, vežbanje, ishrana, rad i odmor.
4. Proučavanja sopstvenog napretka i sposobnosti da se on sagleda i proceni.
5. Poštovanja prema višoj inteligenciji ili prihvatanja naših sopstvenih ograničenja u odnosu prema Bogu, sveznajućem.”
Nijame na sanskritu su redom sledeće: saucha, santosha, tapas, svadhyaya i ishvarapranidhana. Sauča je čistota, santoša – zadovoljstvo, a svadjaja je samoproučavanje. Prema mom učitelju Draganu Lončaru tapas ili tapah je staro ime za jogu, i povezuje se sa vatrom odnosno procesom spaljivanja suvišnog i samim tim čišćenja. Ta vatra se prevodi i kao žar, ushićenje i intenzivna posvećenost duhovnom putu i oslobođenju. Prema tome, joga je alhemija. On takođe petu nijamu, išvarapanidhanu prevodi kao prihvatanje božije volje i predavanje njoj. Dakle, trudimo se da ostvarimo svoje zamisli, ali ne vezujemo se preterano za plodove rada već dopuštamo da se život odvije, bivajući svesni činjenice da viša sila zna bolje od nas. Kako on kaže, nema boljeg učitelja do života samog.
2.33 “Kada su ti stavovi problematični, razmišljanje o sebi i mogućim posledicama drugačijih stavova može nam pomoći.”
Ova sutra naglašava važnost rada na sebi. Jednostavno, ako naše ponašanje izaziva trenje i otpor u sredini, i posebno ako se to dešava često, nameće se pitanje – gde grešimo. Ovo pitanje je ključno na putu svakog čoveka.
2.34 “Na primer, iznenadna želja da se postupi grubo, ili da se ohrabre ili odobre grubi postupci, može se obuzdati ako se razmotre štetne posledice. Često su takvi postupci posledica nižih instikata kao što su gnev, posesivnost ili pogrešno prosuđivanje. Bilo da su ti postupci manje ili više važni, razmišljanje u odgovarajućoj atmosferi može obuzdati našu želju da postupimo na takav način.”
Ponovo me jednostavnost i mudrost sutri opčinjava. Kada smo uznemireni povećane su šanse da ćemo reagovati naglo. Zato se povlačimo u osamu, da kontempliramo o tome šta je ispravno ponašanje u datoj situaciji. Grubost, a posebno ako je impulsivna i nepromišljena vrlo retko donosi povoljne rezultate.
2.35 “Što je čovek obzirniji, to više on podstiče prijateljska osećanja kod svih kojima je okružen.”
Obzirnost znači da smo transcendirali sopstvenu usku perspektivu.
2.36 “Onaj ko postigne visok nivo ispravne komunikacije neće omanuti u svojim postupcima.”
Nije li ceo život komunikacija, posebno ako smo stava da smo sposobni da komuniciramo i sa životom u celosti. Pa i ako nismo, svaki naš postupak reflektuje se na neko biće, i time mi, svesni toga ili ne, stupamo u komunikaciju.
2.37 “Onome ko je pouzdan, pošto ne žudi za onim što pripada drugima, svi, prirodno, ukazuju poverenje i sve dele sa njim, ma koliko da je to dragoceno.”
2.38 “Ono najbolje što umerenost donosi je najviša pojedinačna vitalnost.”
S obzirom da je umerenost na sanskritu, u originalu, reč o kojoj smo diskutovali, brahmacarya, sagledavamo i drugi način tumačenja ove sutre. U tantri se smatra da preteranim izlučivanjem telesnih tečnosti dolazi do suvišnog oticanja energije. Zato se u tantri pretežno praktikuju odnosi sa zadržavanjem i transformacijom te energije. Iz šire perspektive, međutim, bilo koje preterivanje je naglašeno trošenje potencijalno kreativne sile. Tako prekomerno uživanje u hrani zahteva duže varenje koje telu oduzima energiju. Sakupljanje gomile stvari zahteva njihovo održavanje itd. Čuvamo našu životnu energiju umerenošću.
2.39 “Onaj ko nije pohlepan je siguran. On ima vremena da dobro razmisli. Njegovo razumevanje samog sebe je potpuno.”
Obično pohlepu shvatamo prosto kao težnju za sakupljanjem novca po bilo koju cenu. Međutim ovo je sužen pristup koji odgovara kapitalističkom poretku. Svi smo mi matice u njegovoj mašini, koja nas, da bi funkcionisala, podmazuje ideološkim uljem. Iz jogičke perspektive pohlepa je bilo koja težnja za vezivanjem. Jurnjavu za ambicijama, slavom, novcem, identifikaciju sa bilo čime izvan nas joga doživljava pohlepom. I, mada život pred nas stavlja i zadatke te vrste, koji se bave materijom i raznim vrstama odgovornosti, težnja jogija je da održi stav nedodirnutosti. U prevodu delam ali iznutra sam u miru.
Tek tada, kada ostvarimo taj mir u sebi možemo da razmislimo, umesto da mahnito i gramzivo jurcamo. Baš pre nekoliko dana razgovaram sa jednim starijim gospodinom u njegovoj radnji. Kada sam mu rekla da sam instruktor joge, krenuo je da mi priča o sopstvenom preobražaju koji mu se dogodio u 45. godini. Tada je, kaže, naglo promenio svoj životni stil, i zadubio se u čitanje. Dodao je na kraju: “Većina ljudi nikada neće doći na jogu. To su ljudi koji nisu u stanju da sagledaju sebe. Takvi se ne menjaju.” Nažalost, okolo seju nerede raznih vrsta. Ipak, i dalje gajim optimizam, verujući da potreba za prevazilaženjem sopstvenih granica svojstvena svakom čoveku, pa makar i bila duboko zakopana.
2.40 “Kad se razvije čistota, ona otkriva ono što treba stalno održavati i što je večno čisto. Ono što propada je spoljašnje. Ono što ne propada je duboko u nama.”
S obzirom da je smrt osnovni strah čoveka, smatram i da u svakome od nas postoji težnja za onim što je nepromenljivo i za šta možemo da se uhvatimo. Nadam se da ste dotakli tu mirnu luku u sebi.
2.41 “Pored toga, čovek stiče sposobnost da razmisli o najdubljoj prirodi našeg individualnog sopstva, uključujući i izvor opažanja, a da ga ne ometaju čula i da ga ne vezuju zablude nagomilane u prošlosti.”
Tek kada uspemo da umirimo “koncentrične kružnice uma” (chitta vritti nirodha) spremni smo za duboke spoznaje.
2.42 “Posledica zadovoljenosti je potpuna sreća.”
Vežbamo santošu uz svesnost o tome da je sreća zaista u našim rukama. Jer, ako budemo uslovljavali sreću, nigde je nećemo pronaći.
2.43 “Uklanjanje nečistota omogućava telu da efikasnije funkcioniše.”
Ovom sutrom dolazimo do kraja meseca marta. Kakav sinhronicitet! Tačno se namestilo tako da ona najavljuje detoksikaciju koji sam planirala u prvoj polovini aprila, prosto uzevši da je početak proleća dobar za to. Čudesno, jer sam sa sistematičnom primenom filozofije joge na časovima započela u aprilu 2022. Slučajnost, reklo bi se, ali odavno sam prestala da verujem u njih.
Dakle, u prve dve nedelje aprila čitavi programi biće podešeni tako da podstaknu čišćenje tela od toksina i odbacivanje suvišnih emocija i stagnantne energije, a nadovezaće se i čišćenje energetskih centara koje smo započeli. Zatim, u nedeljama koje slede, takođe ćemo se vraćati na asane čije je delovanje u domenu čišćenja tela, ali nam to više neće biti primarni zadatak. Za one koji budu želeli predložiću i post koji nameravam i na sebi da sprovedem.
Praktikovanjem joge gajimo ispravno ponašanje prema sebi. Vremenom, uz njenu pomoć, sve bolje razumemo i šta znači ispravno ponašanje prema drugima. Želiš da se priključiš časovima? Dobro došla! Javi se i rezerviši svoje mesto.
Izvori:
Desikačar. 2015. “Srce joge: Razvoj lične prakse“. Babun, Beograd.
https://www.ekhartyoga.com/articles/philosophy/an-introduction-to-the-5-yamas#:~:text=The%20Yamas%20are%20the%20first,leading%20towards%20freedom%20and%20enlightenment.