Držanje tela, pored toga što utiče na to kako nas drugi ljudi doživljavaju, utiče i na to kako se osećamo, i kako energija teče kroz nas. Hajde da ispitamo ovu temu dublje.
Prema jogičkoj perspektivi ljudski sistem obuhvata energetsku mrežu koju čini 72000 nadija – energetskih tokova ili kanala (prema delu Hatha joga pradipika, dok neka druga dela spominju i znatno više nadija). Najznačajniji nadiji nalaze se većinom u predelu kičmenog stuba i to su ida, pingala i sušumna nadi. Mesta gde se nadiji susreću nazivaju se čakrama. Čakra znači točak ili vrtlog. Kada se energetski tokovi susretnu u tom predelu energija kruži. Kao što postoji mnoštvo manjih nadija, tako postoji mnoštvo manjih čakri. Najveće čakre predstavljaju tačke susreta većeg broja nadija i nalaze se na centralnom energetskom kanalu, sušumni.
Mi svi osećamo da je forma bitna za protok energije. Znamo da se u nekim prostorijama osećamo lepo, dok u drugim baš i ne. Postoji i ezoterna grana arhitekture npr. koja se bavi time kakve strukture građevina deluju skladno na čovekovo stanje. Nije slučajnost što crkve, sinagoge i džamije npr. imaju međusobnih sličnosti, iako se religije trude da naprave značajne međusobne razlike. Čula sam, recimo, da se kružni oblici, oni gde se linije ne prekidaju, gde nema ćoškova, posebno cene. Postoje i discipline poput feng šuija i vastua koje se bave harmonizacijom prostora zarad što boljeg efekta na pojedinca. Sve one zapravo se bave uređenjem prostora na način koji će podstaći povoljan protok energije. Isto to možemo primeniti na naše držanje tela.
Postura i njen nosilac – kičma
Kičma se u jogi neizmerno ceni. Ona je glavni provodnik energije. Ako uklonimo veo mistike, kičmeni stub je osnovni provodnik impulsa od mozga ka telu i natrag. Znamo da ljudi koji imaju povredu kičme ponekad osećaju probleme u drugim delovima tela, jer dolazi do pritiska na nerve i ometanja u komunikaciji tih okolnih delova sa mozgom. Zato joga postavlja veliki naglasak na kičmeni stub. Smatra se i da kroz taj centralni energetski kanal dolazi do oslobođenja – samadija, kada se put prokrči.
Mnoge joga vežbe direktno utiču na kičmenu. U nekim položajima vršimo ekstenziju kičme – izvijanje unazad, u nekim fleksiju – savijanje napred, u nekim torziju, uvrtanje. Samim tim što vršimo uticaj na određeni deo, dovodimo energiju ili pranu, životnu silu u njega. Ukoliko još i boravimo pažnjom na tom delu efekti se znatno pojačavaju. Mi smo višedimenzionalna bića, imamo fizički, energetski, mentalni i, možemo reći, ideološki nivo. Začkoljica je što su svi naši nivoi u igri, i svaki vrši određeni uticaij. Međutim, što više vremena, truda i svesnog napora uložimo u ličnu transformaciju, to će jači i dugotrajniji biti rezultat.
A rezultat će biti i skladniji oblik kičmenog stuba, i prirodno bolji tok energije kroz kičmu. Naime, kičma ima svoj specifičan zmijoliki oblik. Postoji blaga lordoza tj, udubljenje u vratnoj kičmi, blaga kifoza (ispupčenje) u grudnoj, pa ponovo blaga lordoza u lumbalnom delu i blaga kifoza u sakralnom, odnosno predelu karlice i repa. Međutim, kod mnogih ljudi današnjice dolazi do disbalansa u položaju kičme, i samim tim manjeg protoka energije. Da li je to strašno? Naravno da ne, neki ljudi se rode sa nepopravljivim deformitetom kičme pa žive relativno normalno, Ali, može imati neke posledice, na kojima možemo da radimo kroz više pristupa.
Moj primer – lumbalna lordoza
Uzeću moj primer. Kod mene postoji naglašena lumbalna lordoza. To za rezultat ima manje pokretljivu karlicu i tendenciju ka slabosti karličnog dna, gluteusa i mišića kora. Na energetskom nivou sakralni centar, ili svadištana, je oslabljen. Naglašava se krivina u visini pupka, gde se nalazi solarni pleksus, manipura, zbog čega ovaj centar postaje dominantan, ponekad i preaktivan. To je nešto što sam primetila i kod mojih vežbačica sa sličnim disbalansom. Postoji još mnogo uticaja koji se u mom karakteru i životu zahvaljujući tome pojavljuju, ali neću ovom prilikom ulaziti u to.
Bitno je da znamo da svi ti aspekti nas nisu nužno i problemi, ali ukoliko težimo prelazilaženju sopstvenih ograničenja, duhovnih, a možemo ih svesti na karakterne, onda je svestan rad kroz jogu naš put. Najbolji je sveobuhvatni pristup, dakle ne samo na fizičkom nivou, već i na nivou svesti, kroz uviđanje mentalnih obrzaca i naših dubokih stavova.
Životna energija i grudni koš
Položaj kičme svakako utiče i na držanje tela u predelu grudnog koša. Kod kifoze, odnosno grbe u leđima, jasno je da je grudni koš “zatvoren”, međutim, i kod lumbalne lordoze dolazi do blagog pojačavanja kifoze u grudnom delu i povlačenja ramena ka napred. To je zato što je kičma celina, i traži stabilnost tela kroz kompenzaciju sa nekim drugim mišićima i modifikaciju držanja. Sve ovo ima uticaj na naše disanje.
Kada je grudni koš zatvoren, skučen, dolazi do skraćivanja mišića među rebrima, do stezanja fascije u grudnom delu, i samim tim do ograničavanja pokretljivosti rebara i pluća. I druge mišićne strukture koje su u vezi sa kičmom, poput dijafragme i iliopsoasa utiču na način na koji dišemo. U jogi dah takođe nazivamo pranom. Kada trčiš jasno ćeš uočiti da su disanje i energija neraskidivo povezani. Čim ti disanje postane otežano i ubrzano krećeš da se umaraš.
Ukratko, ako je grudni koš stegnut, pokreti prilikom disanja su manji i smanjena je zapremina pluća i njihov kapacitet. U prevodu, sa više truda upijaš manje energije. Zašto sa više truda? Pa zato što kada su mišići stegnuti, drugi moraju da izvrše veći uticaj, a obično su i ti drugi u ovom slučaju nedovoljno snažni, i teže nam je da izvedemo i neku tako bazičnu radnju kao što je disanje. I tako umesto lakoće i disanja punim plućima dobijamo napor.
Ponovo, da bismo demistifikovali energiju kada je u pitanju dah, možemo je posmatrati kao kiseonik, koji ćelijama daje energiju da obavljaju svoje metaboličke funkcije. Kada dobro ishranjujemo ćelije kiseonikom, zahvaljujući kvalitetnom, opuštenom disanju i dobroj cirkulacije krvi, ceo naš organizam biva energizovan.
Postura i meditacija
Svi naši napori u jogi svode se na mogućnost da dostignemo meditativno stanje uma. Kada je držanje pravilno, kada je telo lagano, kada je dah miran i opušten, tada se um smiruje, usredsređuje i otvara se prostor za bivanje u svom centru, prostor bezgraničnog potencijala. Svi meditativni položaji, od kojih su najpoznatiji virasana, sidhasana i padmasana podrazumevaju stabilnost, opuštenost i “pravu” kičmu. Ona doprinosi budnosti uma, harmonizacije energetskih tokova i našem unutrašnjem buđenju.
Neka te tapas (može se prevesti i kao vatra ili disciplina) joge pročisti i pripremi za cvetanje u meditaciji!
A ako želiš da saznaš nešto više o tome šta način na koji vežbamo jogu govori o nama samima, pročitaj tekst mojih koleginica iz Novog Sada.