Vanserijske sposobnosti grade se svakom joga praksom. Obično su na početku rezultati primetni na površnom – fizičkom nivou. U stanju smo da držimo položaje jako dugo, da balansiramo na rukama, nogama i glavi, i da zauzmemo neke položaje koji su prosečnom čoveku nedostižni. Usput, dok postepeno prelazimo na suptilnije nivoe i efekti postaju suptilniji, neopipljivi, a tiču se mentalnog nivoa. Osećamo veću spremnost, životnu radost i moć percepcije. I, mada to drugi možda i ne primećuju jer je razvoj postepen i nemerljiv, nama je jasno u kojoj meri nas je joga transformisala.
Kuda nas to vodi? Hajde da vidimo šta Patanđali kaže o tome.
3.30 “Korišćenje grla kao objekata istraživanja omogućava razumevanje gladi i žeđi. To čoveku daje sposobnost da kontroliše njihove ekstremne simptome.”
Jogiji posebno predlažu korišćenje kečari mudre u svrhu kontrolisanja gladi i žeđi. Ova mudra se izvodi tako što se postavi vrh jezika na gornje nepce i povlači unazad, ka grlu.
3.31 “Samjama na predeo grudi i istraživanje senzacija koje se tu osećaju u raznim fizičkim i mentalnim stanjima daje čoveku način da ostane stabilan i miran čak i u veoma stresnim situacijama.”
O ovome detaljnije govori Majkl Singer u svojoj knjizi “Nesputana duša: putovanje iznad sopstvenih granica”. On navodi da, kada god smo uzdrmani refleksno se zatvaramo da bismo se zaštitili od sveta. Naš grudni koš se automatski uvlači, a ramena povijaju. Njegov predlog je da opazimo reakciju i otvorimo grudni koš, povlačeći grudi unapred i naviše. Na taj način, tvrdi on, dozvoljavamo energiji da prostruji i napusti telo. Kaže da čak i stare traume mogu da se oslobode na ovaj način.
Inače, naša vitalnost zavisi od položaja našeg grudnog koša. Kada su grudi raširene pluća su slobodna da dišu duboko, naizmenično upijajući pranu, vitalnu energiju i oslobađajući nas od nečistoća, fizičkih, mentalnih i energetskih. Naše disanje mnogo govori o nama. Kad god smo uznemireni dah postaje plitak a srce ubrzano kuca. Uticanjem na grudni koš i disanje regulišemo naše reakcije, umesto da reagujemo ishitreno. Pored toga, centar u središtu grudi utiče na naše srce, pluća i kožu.
3.32 “Samjama na izvor visoke inteligencije u pojedincu razvija natprirodne sposobnosti.”
Glavna premisa joge je jedinstvo, što i sama reč joga znači. Postoje izraženo inteligentna bića. Postojanje je nedeljivo, jedinstveno. Granice su iluzija našeg uma. Dakle, visoka inteligencija, kao i moći koje prevazilaze ljudsku prirodu, su nam dostižne, jer mi smo deo postojanja. Ovo je princip alhemije, kako ispod tako i iznad.
Kaže se da je božanstvo jogija, odnosno arhetip koji u sebi jogiji razvijaju Išvara. Išvara je bog znanja. Jogiji teže da razviju svoju percepciju i moć rasuđivanja. S druge strane, prihvataju da je Univerzum svestan, sveznajuć. Zahvaljujući tome, u trenucima u kojim bi prosečan čovek poklekao, jogi prihvata da je njegovo razumevanje situacije, njenih uzroka i posledica trenutno možda van njegovog domašaja. Narodski rečeno: “Ko zna zašto je to dobro.” Daleko od toga da on neće pokušati da razume. Ovo nije mirenje i prepuštanje sudbini. Odgovornost za sebe i svoj život jedan je od značajnih segmenata puta joge. Isto kao i vera u život.
U delu “Holotropski univerzum” Majkla Talbota objašnjene su razne “natprirodne” pojave. Ova fascinantna knjiga pomoći će vam da prestanete da ih posmatrate kao natprirodne.
3.33 “Sve može da se razume. Sa svakim novim pokušajem javlja se novo i spontano razumevanje.”
U jogi je sve vežba. Šta to znači? To znači da gajimo hrabar i istrajan pogled na svet, pogled koji motiviše. Ne brini, šta god da želiš moguće je, ako uložiš napor u to. Polako, korak po korak i doći ćeš do svog cilja.
3.34 “Samjama na srce će nesumnjivo otkriti osobine uma.”
3.35 “Um koji je podložan promeni, i Opažalac, koji to nije, bliski su, ali su različiti i različite prirode. Kad se um usmeri spolja i kada on mehanički deluje prema objektima, tu je ili bol ili zadovoljstvo. Ali, kada u odgovarajućem trenutku pojedinac počne da istražuje samu prirodu veze između Opažaoca i opažanja, um prekida vezu sa spoljašnjim objektima i tu nastaje razumevanje samog Opažaoca.”
Najznačajniji deo duhovne potrage jeste uviđanje da mi nismo naš um, niti naše telo. Postajemo svesni tog tihog, ali stalno prisutnog dela nas, onog koji Patanđali naziva Opažaocem. Na sanskritu se ovaj stav opažanja zove drašta bhava ili sakši bhava. Na ovom linku možeš pročitati nešto više o samom opažanju.
Deo naše prirode jeste da težimo zadovoljstvu (sukha) i bežimo od bola i patnje (dukha). Problem je, međutim, što zadovoljstvo i patnja nisu stvari same po sebi, već su neraskidivo povezane sa našim doživljajima. Neke stvari koje su dobre za nas, kao što je vežbanje, mogu nam donositi patnju ako smo tako programirani, i obrnuto. Potrebno je da prevaziđemo ovaj ograničeni način posmatranja stvari kako bismo mogli da razvijemo vanserijske sposobnosti. Nema bitnije vanserijske sposobnosti od razumevanja samog sebe.
3.36 “Tad čovek počinje da stiče vanserijske sposobnosti opažanja.”
Ako nemamo više veo pred očima koji nas nagoni da tumačimo stvari kao prijatne ili neprijatne, i da reagujemo impulsivno, naše uviđanje biće jasno, a zaključivanje objektivno.
3.37 “Za pojedinca koji može da se vrati u stanje ometenosti, to vanserijsko znanje i sposobnosti koje se steknu pomoću samjame vredne su posedovanja. Ali, za onoga ko traži jedino trajno stanje joge, rezultati samjame su sami po sebi prepreke.”
Mnogi veliki duhovni spisi govore o sidhijima odnosno moćima. Takođe govore i o iskušenjima koja se sa njima javljaju. Hrista je iskušavao đavo, Budu Mara. Ovo iskušenje bilo je upućeno njihovom egu, odnosno osećaju posebnosti i odvojenosti. Ukoliko zadobijemo moći velike su šanse da ćemo krenuti da upravljamo njima u sopstvenu korist i da se osećamo uzvišeno u odnosu na druge. Patanđali zato upozorava da one mogu biti prepreke na našem putu joge.
3.38 “Ako se ispitaju uzroci te rigidne situacije koja ograničava um na pojedinca, i ako se istraže sredstva da se opusti ta krutost, pojedinac stiče velike mogućnosti da domaši van sopstvenih granica.”
Uz pomoć hatha joge smirujemo fluktuacije uma što nam pomaže da razumemo sebe i svet kao celinu.
Upornim vežbanjem bližimo se krajnjem cilju joge – slobodi.
Želiš da vežbamo zajedno? Pridruži nam se na časovima. Rezerviši svoj.
Izvori:
1. Desikačar. 2015. “Srce joge: Razvoj lične prakse“.
2. https://www.marquette.edu/faith/reflections-lent-1.php#:~:text=Matthew%204%3A1-11,stones%20become%20loaves%20of%20bread.
3. https://www.khanacademy.org/humanities/art-asia/beginners-guide-asian-culture/buddhist-art-culture/a/the-buddha-triumphing-over-mara
4. http://www.hinduonline.co/DigitalLibrary/SmallBooks/PatanjaliYogaSutraSwamiVivekanandaSanEng.pdf
Na ovom linku možeš pronaći tumačenje Svami Vivekanande, čije samo ime govori o njegovoj moći rasuđivanja.