Uticaj majčinih emocija na bebu kao i pitanje kako se karma prenosi dugo me je intrigiralo. Članak pred tobom moj je seminarski rad za kurs prenatalne joge kod babice Divne Miljković. Nadam se da će biti od koristi mladim roditeljima, kako za lični razvoj, tako i u formiranju zdravog i srećnog deteta i porodice.
Uvod
Ljubav prema Bogu je centralna tema učenja Sergeja Nikolajeviča Lazareva. On smatra da nas svaka vezanost i svako nezadovoljstvo životom odvraća od te ljubavi, osnove našeg postojanja. To objašnjava time što je Bog sve, a božiji plan je nešto što nas obuhvata i prevazilazi. Lično smatram da je reč Bog, zbog mnoštva religijskih sukoba koje naša istorija beleži, i prisutnog dogmatizma koji smatram štetnim, izgubila tu vrednosnu neutralnost i inkluzivnost koja joj po prirodi pripada. Iz tog razloga ću u daljem tekstu koristiti na njenom mestu reč Univerzum, jer je doživljavam sveobuhvatnijom i čistijom. Definisala bih Univerzum kao jedinstvenu i sveprožimajuću svest koja sačinjava sva bića, ima određene zakonitosti i obuhvata celo postojanje.
Napomenula bih ovde zainteresovanom čitaocu da je Lazarev veoma naklonjen reči Bog, verovatno zbog hrišćanske pravoslavne tradicije kojoj pripada. Dajem prostor da čitalac po želji i sam odabere prikladnu reč koja ga neće kočiti da razume suštinu daljeg teksta. Objasniću Lazarevovo stanovište kroz citat: „Bog je ljubav. Što je više ljubavi u našoj duši, to ćemo sve više vremena potčinjavati sebi okolinu, preobraćujući zlo u dobro. Spolja imamo pravo da se ljutimo, svađamo, negodujemo, i to nije strašno. Najvažnije je da duša iznutra zrači ljubavlju.“ 1
Svaki čovek, pa čak i sam Isus Hrist , navodno, postavio je pitanje zašto mu se događaju bolne situacije (“Bože moj, bože moj, zašto si me ostavio?”). Da li su i one ljubav? Svaka nedaća sa kojom se susretnemo zapravo je, slažem se sa Lazarevom, lekcija kojom možemo da unapredimo sebe. On dodaje da ono što nam nije dato verovatno bi nam nanelo štetu u trenutku dok patimo za tim.
Vezanosti i loša karma : šta donosi životne neprijatnosti
Kao iscelitelj, fokus je postavio na pitanje šta stvara probleme u životima ljudi, bili oni unutar ili izvan njih (mada je ta granica suštinski iluzorna). Termin za sve ove događaje koje smatram odgovarajućim, a pozajmljujem ga od joga učitelja Dragana Lončara, je udarci sudbine. Uzrok koji je Lazarev pronašao je vezanost. S obzirom da je Univerzum sve, kada bilo šta postavimo ispred njega, u vrednosnom smislu, javljaju se posledice različitih vrsta, u zavisnosti od predmeta i intenziteta naše vezanosti. Izložiću ovde njegovu šemu vrednosti u svetu, a samim tim i potencijalnih vezanosti:
1. materijalne vrednosti;
2. odnosi sa ljudima i sposobnosti;
3. duhovnost, plemenitost i ideali;
4. volja, čovekova sudbina i život.
Karma i vrednosti, analiza
Krenućemo od analiziranja prve stavke. Lazarev piše da, kao materijalnim bićima, materijalne stvari i novac donose nam osećaj sigurnosti i sreću, te objašnjava da ka njima treba težiti, ali ih ne treba pretvoriti u cilj. Dalje, svoj život delimo sa mnogima, i skloni smo da ljubav koja nas ispunjava darujemo njima. Iz toga se može roditi preterana vezanost za ta bića, što kao rezultat daje posesivnost i ljubomoru, a samim tim i agresivnost i strah od gubitka. Vezanost sa sposobnosti, savršenstvo i intelekt je sledeća prepreka na koju možemo naići. Rekla bih da život čini neprestan razvoj, i da je prirodno da imamo potrebu da unapređujemo svoje sposobnosti, ali u svetlu Lazarevovog učenja, ne treba da zaboravimo da je život i mnogo više od toga.
Često ljudi koji izuzetno cene duhovnost i praktikuju je, podsvesno očekuju da će im život, zahvaljujući njihovoj duhovnosti, pružati samo prijatna iskustva, i da ih duhovnost čini superiornima u odnosu na druge. Lazarev napominje da su duhovnost i Univerzum različite stvari. Prema njemu su sposobnost i intelekt prvi nivo duhovnosti, a u njihovoj osnovi su suptilniji nivoi – moral, poštenje, ispravnost, ideali. On napominje da je želja da se duhovnost učini ciljem još veće odbacivanje Univerzuma. Zemaljske vrednosti nisu Univerzum i za njih se ne smemo moliti. Vezanost za duhovnost vodi u agresiju. „Moral stvara duhovnost. Moral nastaje iz ljubavi prema ljudima. A tu ljubav, kojom volimo ljude, dobijamo od Boga. Ljubav prema Bogu rađa ljubav prema svetu i ljudima, zatim nastaje moral, pa duhovnost, pa onda ono što zovemo <civilizacijskim blagom>.“2
Karma, vrednosti i dublji poredak stvari
Ovde je značajno da dodam da Lazarev navodi postojanje 3 sistema vrednosti u Univerzumu: zemaljske, povezane sa materijom, zatim duhovne – povezane sa prostorom i na kraju ljubav prema ljudima i svetu – povezane sa vremenom. Postoji sila koja je stvorila Univerzum, a na nivou našeg doživljaja to su stvaranje i želja za potomstvom. Postoji i sila koja uništava Univerzum, i na nivou našeg doživljaja to su želja za vlašću, moći i savršenstvom. Na posletku postoji i sila koja održava – nju doživljavamo kao veru u ljude, Boga i pravičnost sveta.
„Materija nastaje iz prostora. Telo nastaje iz duha. Formiranje deteta na nivou polja se odvija tokom nekoliko života. Principi, mašta, nade i ideali nas povezuju sa budućnošću. Duhovni nivo je mnogo suptilniji i sveobuhvatniji i on određuje fizičko stanje. Kao što materija nastaje iz prostora, tako prostor nastaje iz vremena. Duša je još suptilnija i sveobuhvatnija od duha. Dušu čine naša osećanja i želje. Budući da su materija i prostor funkcije vremena, njene komponente, tako su telo i duh deo duše, a ne samo svest ili misli. Čovek prvenstveno predstavlja osećanja. Proces razvoja je proces apstrahovanja, odnosno udaljavanja od svega onoga za šta smo vezani.“3
Prema autoru, na najdubljem, suštinskom nivou, mi kao ljudi imamo 3 tačke oslonca – sreću koju osećamo kao živo biće (život), zatim sreću koju osećamo kao čovek – želje, ljubav prema drugoj osobi; sreću koju osećamo kao kolektivno biće, koje ima kolektivnu svest, koja nastaje iz društva i u čijoj se osnovi nalazi moral. Naš je zadatak, po Lazarevu, da u trenucima kada dolazi do destabilizacije ovih aspekata naše sreće, ostanemo u stanju ljubavi i time produbimo vezu sa svojim božanskim ja, uprkos negodovanju ljudskog ja.
Ljubav, karma i njeno prevazilaženje
Do sada smo videli da Lazarev svoj koncept ljubavi primenjuje čak i na najbolnije situacije u životu, prožimajući ih mudrošću koja često prevazilazi trenutnu mogućnost sagledavanja osobe kojoj se to dešava. Slažem se sa onom parolom: „Problem se ne može rešiti na istom nivou svesti na kome je nastao“. Potreban je kvantni skok. Dodala bih par utešnih reči čitaocu, s obzirom da Lazarev pomalo voli da plaši svoje pacijente, pa i čitaoce, često napominjući potencijal i najgorih ishoda situacije. Moje iskustvo kaže da, ukoliko je čovek svestan, i drži otvorene oči za i one sitne znake u situacijama koje mu se dešavaju, želeći da otkrije poruke utkane u njima i lekcije, onda neće morati da se suočava sa nekim težim. Već je korigovao svoj karakter. Uporedila bih to sa polaganjem ispita – ili ćeš da radiš domaći i učiš redovno, ili ćeš u avgustu morati da polažeš celu školsku godinu.
Dotakli smo se teme uticaja emocija i želja u prenatalnom periodu i u preprenatalnom periodu na bebu. Neke mame i buduće mame bi mogle da se zanesu u metode oslobađanja sebe i deteta od karme, koje će u nastavku biti izložene, pa bih ovde navela Lazarevov citat: „Žena po prirodi više naginje haosu od muškarca zato što je usmerenija ka ljubavi. Stoga može biti opasno po zdravlje zahtevati od žene red i potčinjavanje.“4 Verujem da se sve dešava sa razlogom, i mislim da je to poverenje koje pružamo Univerzumu možda jedna od najvažnijih lekcija na ovoj planeti.
Karma: začeće i emocionalna povezanost partnera
S obzirom da joga, ali i druge duhovne filozofije i veštine, posmatraju i sam čin začeća značajnim, otvoriću temu sledećim Lazarevovim citatom: „Uoči začeća, da bismo buduće potomstvo snabdeli većom količinom božanske ljubavi, potrebno je da se odreknemo svega onog što je ljudsko. Što smo jače vezani – razdvajanje će biti bolnije. To razdvajanje se može ispoljiti kroz uvrede koje smo pretrpeli ili, ako nismo u stanju da ih podnesemo, kroz bolesti, nesreće i smrt. Ukoliko ne budemo shvatili da je uvreda koju doživljavamo od druge osobe – milost data od Boga, onda će se naša deca lečiti bolestima i nesrećama.“5
Da bi se duša deteta pravilno formirala i očistila ljubavlju prema Univerzumu (dok je još dete na nivou informacije, u preprenatalnom periodu), roditelji s vremena na vreme moraju izgubiti sve vrednosti. On govori da je ljubav prema partneru posebno značajna, jer, što više ljubavi osećamo prema partneru, to savršenije dete možemo imati, a time će i biti bolnija destabilizacija na polju te ljubavi. Što su savršenija deca koja će se pojaviti u životu roditelja, to roditelji, a posebno majka, treba da primi veću količinu ljubavi u sebe, a to zahteva destabilizaciju vezanosti, a čak i želja za decom treba da bude destabilizovana.
Karma i njeno delovanje na porođaj, primer
Vidimo da je emocionalna povezanost između roditelja i deteta, kao i uloga majke u razvoju deteta je, po Lazarevu, jako velika. Navodi da se pol embriona može menjati u prva 2 meseca trudnoće. Ženski princip je primaran i embrion je na početku uvek žensko. Unutrašnje stanje majke određuje pol i karakter njene dece, ali i karakter njenog muža. On dodaje da su žene više orijentisane na materijalni aspekt, te će uoči rođenja devojčice doći do potresanja materijalnih vrednosti ako je to neophodno; muškarci su, kaže, više orijentisani na duhovni, stoga dolazi do potresanja u tom smislu pre rođenja dečaka, i gubitka kontrole nad situacijom, slamanja ideala i nada i doživljavanja nepravde.
Izdvojila bih primer iz autorove knjige, gde je duša budućeg deteta, kao i majčina, bila isuviše vezana za vrednost ljudskog ja, te je Lazarev prognozirao da će zbog toga doći do carskog reza da bi se unizilo ljudsko ja kod majke, ili će se nakon rođenja deteta pojaviti infekcije. On navodi i da su prema nekim istraživanjima bolovi kod dece u prvim godinama života povezani sa nagomilanim stresom kod roditelja pre začeća i za vreme trudnoće. Dakle, uticaj emocionalna dobrobit trudnice je ogroman. Transfer karme roditelja na dete je sveprisutan, verovatno i neizbežan, jer je duša došla u tu porodicu iz određenog uloga i odgovarajućoj ulozi, ali i svaka borba kroz koju čovek prolazi način je da pomogne svojim potomcima. To nam može biti i veći motiv u bolnim trenucima.
Karma i vaspitanje potomaka
Lazarev objašnjava da se naša nezadovoljstva, vezanosti i negativni ideološki i emocionalni obrasci mogu preneti, ne samo na decu, već i na unuke. Zato je za razvoj emocionalne inteligencije kod dece bitna emocionalna inteligencija roditelja. Tako navodi primer osobe koja je podsvesno prezirala duhovno i materijalno siromašne ljude, i taj obrazac prenela na dete što je uzrokovalo da se ono razboli. Dodaje i da osobe koje su previše vezane za novac mogu prouzrokovati da njihova deca budu siromašna, kako bi očistila svoju dušu od te vezanosti.
Objašnjava čak da, što je čovek duhovniji i plemenitiji, ima veću mogućnost da utiče na budućnost, a ukoliko je vezan za duhovnost njegovi potomci će biti siromašni duhom, jer ta vezanost znači i vezanost za budućnost, što vodi u gubljenje iste. A ako su, recimo, postavili ljubav prema ljudima kao svoj cilj, i gaje mržnju prema onima koji su ih prevarili, ubiće u duši svoje dece ljubav prema ljudima. Ovde nas on stavlja na poziciju izuzetne odgovornosti, ali govori i da je, nakon dobrog rada na sebi jedne osobe video kako se njegova duša uravnotežila, i da su duše njegovih potomaka krenule da svetle. Ipak, navodi da je, iako u retkim slučajevima, osoba u stanju da se udalji od negativne karme njegove loze. Pred kraj ovog poglavlja citiraću određene delove njegove knjige, kako bismo dobili jasniju sliku.
Lazarev dalje o vaspitanju dece kaže da ono što usmerava i vaspitava dete je stanje duše njegovih roditelja. Podvukao je da deca ne prihvataju pridike, već ona obraćaju pažnju na ponašanje roditelja i ponašaju se onako kako su se roditelji nekada ponašali, i osećaju u duši ono što i roditelji. Time je istakao da vaspitavanje dece počinje vaspitavanjem roditelja. Preporučuje polumitsku pedagogiju, koja kod dece treba razvija ljubav i moral.
Vaspitanje dece i ljubav
„Pedagogija se temelji na ljubavi koja se pruža detetu, kao i na simuliranju situacija s kojima će se ono suočiti u životu, odnosno na oblikovanju zaštite od njih. Ako roditelj surovo kazni dete za počinjenu grešku, pružajući mu istovremeno svu svoju ljubav, to je daleko bolje od izbegavanja da mu nanese bilo kakav duhovni i fizički bol. Dobrota bez discipline nije ništa manje opasna od nasilja i grubosti.“6 Nastavlja da deci treba da pomognemo da od malena nauče da ljubav ne treba da zavisi ni od čega, da je najveća vrednost ispunjenost ljubavlju.
Sledi pomalo kontradiktorna izjava prethodnom citatu: „Prema detetu se moramo odnositi kao prema božanskom biću. Svaka ljutnja na dete i nezadovoljstvo njime samo su pokazatelj našeg pogrešnog odnosa prema svetu. Potrebno je da vaspitavamo putem ljubavi i pomoći, a ne putem naredbi i zahteva.“7 Moje tumačenje je da čak iako smo ponekad prema detetu strogi, to ne radimo iz neprijatnih emocija u sebi, već iz razumevanja da je takav pristup trenutno našem detetu potreban. Tvrdi i da je u starosti sve manje promena, da su one sve ređe, ali je sve manje i ljubavi, te da što smo bliži bogu to su promene koje nam se dešavaju aktivnije. Dodala bih da je zato život mladih ljudi dinamičan, i njihovi emocionalni izlivi su većeg intenziteta. On navodi i da, što su čovekova očekivanja od sebe i okoline manja, to će njegova deca biti zdravija.
Karma i primeri vezani za porođaj
„Situacija je daleko komplikovanija kada je reč o detetu koje tek treba da se rodi. Pogrešno ste se ponašali uoči njegovog začeća u prošlom životu i to ste mu preneli. Zbog toga vaše patnje prilikom porođaja u nekoj meri mogu da isprave njegove duhovne strukture. Patnje nas podstiču ka božanskoj ljubavi. Što se više budemo fokusirali na nju, toliko ćemo manje patiti. U kojoj meri se povremeno ali dobrovoljno odričemo ljudske logike i svega što nam je drago i počinjemo da živimo kroz božansku ljubav i logiku, toliko se harmoničnije razvijamo. Kada dobrovoljno ne sledimo osnovni zakon Vasione, stići će nam pomoć kroz prinudne mere – kroz uvrede, svađe, nepravde i izdaje. Ako to ne budemo mogli da prihvatimo tada će nam stići bolesti i nesreće. Ukoliko ni to nismo u stanju da prihvatimo, nastupiće smrt.
Uvek i svuda nam stiže pomoć. Bog nikada ne kažnjava. Nama se čini da je to kazna zato što koristimo zemaljsku logiku. Kada duša prestane da se „hrani“ ljubavlju i u potpunosti padne pod zavisnost od ljudskog „ja“, može doći do raspada suptilnih struktura, koje su odgovorne kako za naše buduće potomstvo, tako i za naše buduće živote. Ali može se desiti da ne ispraznimo samo njih, već da isisamo ljubav iz celog čovečanstva. A kada duša prestane da se hrani ljubavlju, ona gubi kontakt sa svojim Višim „ja“. Što duže bude trajao taj proces, biće opasniji za sve stanovnike na Zemlji. Uzgred, na suptilnijem nivou smo povezani sa svim civilizacijama u Vasioni. Šteta se nanosi i njima.“8
„Dakle, kada sa zahvalnošću i ljubavlju prema Bogu sve uvrede i neprijatnosti budete prihvatili kao najblaže sredstvo pročišćenja, vašem detetu i vama će bolesti i nesreće u toku porođaja i nakon njega biti nepotrebne.“9
Loša karma i primer njenog čišćenja kroz postupke roditelja
„Dobro ste postupili. Udaljili ste se od svih problema, postali ste dobrodušniji i počeli ste da se koncentrišete na ljubav, čime ste uspeli da pročistite ne samo svoju, već i dušu svoje ćerke. Kada se duša čisti onda je prati i telo. Zato vam se nakon ćerkinog rođenja organizam brzo pročistio. Uoči začeća čovekova duša dugo prebiva u stanju nevezanosti i prikuplja veliku količinu ljubavi. Dete živi kroz osećanja i ljubav i zato su njegove mogućnosti pročišćenja daleko veće nego kod odrasle osobe. U meri u kojoj se formiraju svest i težnja ka zemaljskim vrednostima, godinama se sve više pojačava zavisnost od ljudskih vrednosti, sve je manje mogućnosti za pročišćenje i sve se brže prikrada starost. Zbog toga, onoliko koliko prema deci primenjujemo božansku, a ne ljudsku logiku, koliko više težimo da razvijamo njihova osećanja, a ne misli, toliko će se sporije kod njih odvijati procesi venjenja.“10
„Kada našoj deci ponavljamo da ih volimo, milujemo ih i ljubimo, na taj način pomažemo njihovim dušama da osete impulse ljubavi koji su im uzvraćeni. Zavisnost od ljudskih vrednosti se pojačava kada ispoljavanje ljubavi u duši slabi, odnosno što više ljubavi i dobrodušnosti pružimo svetu oko nas, time manje zavisimo od njega.“11
Sada smo videli neke opšte preporuke za vaspitanje dece, i razumeli po kom se principu prenosi karma predaka. Dalje ću navesti preporuke koje je Lazarev naveo za čišćenje sopstvene, ali i karme predaka, čovečanstva i šire.
Preporuke za pravilan život i tehnike čišćenja karme
Započela bih ovo poglavlje konstatacijom Lazareva da pogrešan pogled na svet stvara pogrešan karakter. To dovodi do pogrešnih postupaka, oni do bolesti, nesreća, blokiranja perspektva i mogućnosti. Izdvojio je najvažnija pitanja čiji odgovori govore o pogledu na svet pojedinca:
- „Šta je smisao života?“
- „Šta je sreća?“
- „Kako biti srećan?“
- „Kako da se ispravno ponašamo u društvu i porodici?“
- „Kako da najviše postignemo u životu?“
- „Kako sebe učiniti boljim?“
Sva ova pitanja su i mene podstakla da radim na sebi.
Molitva, post, joga i lečenje
Od metoda rada na sebi koje za posledicu imaju čišćenje karme, Lazarev najpre ističe molitvu. On upozorava pritom da pogrešna i nepromišljena molitva može biti štetna. Ponajviše je pogrešna ukoliko je fokusirana na sve vrste materijalnih vrednosti i opšte prihvaćenog uspeha u životu. On predlaže sledeću molitvu:
„Gospode, ceo moj život i bilo kakva ljudska sreća su sredstvo da osnažim ljubav prema Tebi.“12
Podvlači da težnja ljudskoj sreći nije pogrešna, ali da treba imati u vidu njenu krajnju svrhu. Zatim, povremeno treba da se odričemo seksualnih odnosa, da se odvajamo od osoba koje volimo i osamljujemo. Time preveniramo preteranu vezanost za njih i za čulna zadovoljstva. Suptilna energija se, dodaje, akumulira kada prestajemo da se vezujemo za životni tempo, obaveze i da fanatično jurimo za ciljem.
Dalje podvlači značaj pravilne ishrane i korišćenja bilja u radu na sebi, a zatim post i gladovanje. Dodala bih da za trudnice gladovanje po ajurvedi nije dobra opcija, ali mogu postiti konzumiranjem jednostavne hrane. Lazarev napominje da je bolest posledica akumulirane agresivnosti, a ona proizniče iz pogrešnog sistema vrednosti. Zato, što je lek efikasniji, potreba za paralelnim radom na sebi je veća. Najboljim sistemima pročišćenja naziva fizičke aktivnosti, gladovanje i pravilan odnos prema svetu. Od fizičkih aktivnosti izdvaja sport, jogu, sporo kretanje i istočnjačke borilačke veštine poput tai či čuana. Peredlaže i polivanje hladnom vodom (trudnice ne), boravak u prirodi i tehnike disanja (za trudnice nisu sve tehnike preporučljive). Odlazak u saunu (nikako u trudnoći), opuštanje i isključivanje iz standardnih životnih tokova, navodi načinima da se oslobodimo mentalne preopterećenosti.
Značaj gledanja u zvezde
Posebno je izdvojio gledanje u zvezdano nebo, u preporučenom trajanju od sat vremena, kao brzu i efikasnu tehniku čišćenja duše. Mnoge od ovih tehnika rastvaraju ego i, kako kaže, smanjuju podsvesnu agresivnost. On ih naziva tehnikama dubinske destabilizacije i govori da one trebaju biti kontrolisane. Ističe da ukoliko čovek ozdravi telo ali ne promeni sebe i svoju životnu filozofiju, problem se premešta na sudbinu. Način kontrolisanja te dubinske destabilizacije je razvijanje ljubavi prema Univerzumu. Sve ovo čini osobu kreativnom i usporava procese starenja. Sama kreativnost po njemu ima podmlađujući efekat. Objašnjava da u činu stvaranja osoba je umesto trošenja energije na telo, usmerena na, kako on kaže, aktivaciju duhovno-prostornih struktura.
Uticaj stresa
Kao razloge izuzetne štetnosti mentalne opterećenosti navodi prateći efekat – pad aktivnosti žlezda. Ovo vodi u zaprljanost organizma, taloženje soli i smanjenje funkcije organa. Dalje govori da stres izaziva naglo starenje. Dodaje da su strah od budućnosti i žalost za prošlošću ono što nas dovodi do oboljenja. Što više zavisimo od bilo koje situacije, imamo manju mogućnost da je rešimo i da dosegnemo samorealizaciju.
Lazarev nadalje kaže da najveća opasnost ne leži u stresu, već u našem pogrešnom odnosu prema njemu. „Dakle, umeće da prevaziđemo stres, uvećanje unutrašnje dobrodušnosti, spremnost da drugim ljudima poklanjamo duševnu toplinu putem reči, postupaka i brigom o njima, taloži se u podsvesti menjajući nam karakter, što nam naposletku pomaže da se izbavimo od mnogih bolesti.“13
Iznosi stav da stres oslobađa zaštitne sile i tera nas da napredujemo. Međutim, ako on traje relativno dugo onda se iscrpljujemo nervno i energetski, što može dovesti do bolesti i smrti. Prevazilaženje stresa zavisi od toga koliko smo aktivni, i koliko smo spremni da negativnu emociju transformišemo. „Da bismo lakše mogli da osetimo božansku ljubav, neophodno je da na neko vreme obustavimo aktivnosti ljudskog <ja>. Zaustavljanje uma se može postići prestankom žaljenja zbog prošlosti, otklanjanjem straha od budućnosti i nezadovoljstva sadašnošću.“14
Najbolje vreme za rad na sebi
Po Lazarevu je u proleće veza sa budućnošću pojačana, dok je u jesen sa prošlošću, kao i sa dušama onih koji su umrli. Duše buduće dece se u proleće približavaju, i njihove nečistoće izlaze na površinu kod budućih roditelja, da bi ih oni razrešili. Lazarev navodi da su meseci za povlačenje od svetovnih stvari, odnosno intenzivnije bavljenje sobom, januar, februar, mart, april, maj i avgust, a od njih su najbolji februar, april i avgust, i to najpre prve polovine ovih meseci. Ostalih 6 meseci u godini povoljni su za okrenutost na svetovne stvari. Time je uspostavljen jin i jang princip u razdoblja godine.
Šta je smisao života?
Smisao života po ovom autoru je da uvećamo ljubav prema Univerzumu. Što je čovek bliži njemu to više sreće dobija, ali će i veća patnja biti kada se udalji. Univerzum ne čini samo sreća već i patnja, što je činjenica koju, smatram, mi ljudi vrlo često zanemarujemo. Lazarev ističe da, ako nam je najvažniji cilj ljubav prema nekoj osobi, njome se napajamo i oduzimamo joj snagu, dok, ako nam je najvažniji cilj Univerzum, snagu i ljubav crpimo iz beskonačnog izvora. On ističe da majke koje previše vole svoju decu, njima crpe zdravlje i sreću. Podvlači da je sve na svetu sredstvo za razvijanje ljubavi prema Univerzumu, da ćemo gajeći takav stav razvijati sve, umesto da uništavamo.
Navela bih Lazarevovo upozorenje za jogije: „Kada osetimo realnost svog božanskog „ja“, upravljanje osećanjima postaje neophodna razvojna etapa. Ako se, pak, čovek uči da upravlja svojim osećanjima i podsvešću, bez usredsređenosti na Boga, već zadržava zemaljske ciljeve, dolazi do postupnog raspada svesti i emocija. Mnogi od onih koji su počeli da se bave jogom za telo, a zatim prešli na jogu usmerenu na razvoj duha, završili su na psihijatrijskoj klinici ili su umrli. Da bismo mogli da eksperimentišemo sa zemaljskim vrednostima prvo treba da steknemo božanske.“15Navodi i da je za iscelitelje posebno važno da razvijaju vezu sa božanskim ja, jer će u suprotnom lečiti ljude sopstvenom energijom, i krasti ljubav i energiju iz svojih budućih života i potomstva.
Razvoj božanskog ja
Lazarev kaže da kada čovek krene da razvija to božansko „ja“, svakodnevne stvari poput materijalnih vrednosti i ciljeva kreću da gube na značaju, ali i naša osećanja i želje, te prestajemo da zavisimo od spoljašnjeg sveta, dok božansko „ja“ postaje jedina realnost. Tada se, kaže, dešava ono što medicina naziva čudima. On objašnjava da uporedo sa božanskom treba razvijati ljudsku logiku, što znači da treba da budemo puni ljubavi i da nikome ništa ne zameramo, a ujedno da budemo strogi kada situacija zahteva, kao što sam već navela na primeru vaspitanja deteta. Ljudska logika, dalje će autor, je sposobnost da očuvamo svoja prava, a božanska da očuvamo ljubav i dobrodušnost. U svaku situaciju treba ući sa tačke gledišta božanske logike, prvo pokazati čoveku ljubav i poštovanje prema njemu, a onda izneti primedbe.
Kada je u pitanju odnos pojedinca prema društvenim skupovima koji prevazilaze porodicu, autor je naveo da je naša sudbina povezana sa našom državom, zatim sa našim kontinentom, sa čovečanstvom i još 2 srodne civilizacije u galaksiji, i sa centrom galaksije i jednom njenom polovinom (nisam naišla na objašnjenje te polovine). Postavila bih pitanje šta je sa prijateljskim odnosima, jer verujem da postoje i tu neke karmičke veze. Odgovor na to pitanje u ove dve knjige nisam pronašla. Dodala bih još malo motivacije za rad na sebi, nešto što je snažan pogon za altruistički rad: „Danas duševno stanje pojedinca može da utiče na sudbinu čitavog čovečanstva.“16
Pre kraja
Zaključila bih ovaj rad moćnom istinom sa kojom sam se suočila mnogo puta, a i sam autor ju je naveo, a to je da nam se ostvaruju samo one želje od kojih ne zavisimo. Navešću primer iz dela: „Dakle, dugo ste bili usredsređeni na upravljanje situacijom. Vaša usmerenost na red, volju, ciljeve i principe je ogromna. U sebi niste razvijali ljubav, već volju. Kada su vas sa višeg plana lečili kroz izdaje i nemoralan odnos prema vama, takvu pomoć niste prihvatali, već ste prezirali i osuđivali druge i sebe. Kod vašeg deteta je želja da upravlja svetom kroz razne situacije i ljude još veća. Ali svet joj se ne pokorava, zbog čega joj se javljaju razdražljivost i nezadovoljstvo okruženjem koji se pretvaraju u program samouništenja. To je razlog njene bolesti i pada imuniteta.“17
Zaključak
Za kraj bih navela još jedan relevantan citat: „Nemoguće je potpuno upravljati svojom sudbinom. Čim mi se javljao osećaj potpune neranjivosti, zaštićenosti i kontrole nad svetom koji me okružuje, odmah je otpočinjao potpuni raspad.“18 Podelila bih i da sam i ja razvijala obrasce preterane vezanosti za volju, duhovnost, za ljude i upravljanje svojom ali i tuđom sudbinom, smatrajući da su najbolje namere pozadina toga. Veštine poput joge ohrabruju nas u tome da budemo vladari svoje sudbine, nudeći niz tehnika za unapređenje sebe (u svakom smislu). Zato je neophodno da osnažimo ljubav prema Univerzumu, i veru u njegov plan, jer je naša svesnost samo delić njegove. Samo tako će naši napori da poboljšamo sebe i svoju okolinu biti saosećajni. Nadam se da sam uspela da približim temu roditeljske karme i njenog uticaja na dete, i poklonim inspirativne smernice kako za prenatalnan period, tako i za dalje vaspitanje deteta.
PS:
Ako si trudnica i želiš da se što više povežeš sa sobom i svojom bebom, te osvestiš svoju vezu sa Univerzumom i jogom podstakneš procese čišćenja karme, pridruži se mojim prenatal joga časovima.
Pored vežbanja imaćeš priliku da saznaš mnoge korisne informacije koje će ti služiti kako u trudnoći i porođaju, tako i u podizanju deteta, sebe kao majke i svoje porodice.
Javi mi se za dalje informacije.
Literatura
Lazarev, S. N. 2016. „Dijagnostika karme: Ljubav“. Aruna, Beograd.
Lazarev, S. N. 2017. „Dijagnostika karme: Koraci ka spasenju“. Aruna, Beograd.
https://aruna.rs/artikli/562_dijagnostika-karme-komplet-od-9-knjiga.html
1 Lazarev, „Ljubav“, str. 28.
2 Lazarev, „Ljubav“, str. 30.
3 Lazarev, „Koraci ka spasenju“, str. 205.
4 Lazarev, „Koraci ka spasenju“, str. 188.
5 Lazarev, „Koraci ka spasenju“, str. 9.
6 Lazarev, „Koraci ka spasenju“, str. 8.
7 Lazarev, „Koraci ka spasenju“, 146. str.
8 Lazarev, „Koraci ka spasenju“, 67. str.
9 Lazarev, „Koraci ka spasenju“, 72. str.
10 Lazarev, „Koraci ka spasenju“, 145. str.
11 Lazarev, „Koraci ka spasenju“, 243. str.
12 Lazarev, „Koraci ka spasenju“, str. 10.
13 Lazarev, „Koraci ka spasenju“, str. 31.
14 Lazarev, „Ljubav“, str. 71.
15 Lazarev, „Koraci ka spasenju“, str. 116.-117. Kurziv iz navedene knjige.
16 Lazarev, „Ljubav“, str. 100.
17 Lazarev, „Koraci ka spasenju“, str. 200.
18 Lazarev, „Koraci ka spasenju“, str. 198.