Po ko zna koji put sanjala sam da vodim čas joge neuspešno. Uglavnom bih se probudila sa osećajem da sam nešto jako bitno zaboravila. Započela sam period intenzivnog učenja, ne bih li nadomestila to znanje koje mi nedostaje. Onda mi je palo na pamet da možda moja nesigurnost ne polazi od nekih informacija koje sam zaboravila, nego od zaboravljene inspiracije i glavnog usmerenja. Zato sam krenula u podsećanje šta mene najviše inspiriše kada je joga u pitanju i šta to želim drugima da prenesem.
Od samog početka je mene joga privukla kao simbol samospoznaje i metod ka postizanju istog. Na časovima sam se susrela sa brojnim tehnikama koje su mi bile nepoznate i zanimljive. Razumela sam da se iza njih krije beskrajna dubina. Joga me je suočavala sa sobom, promenljivošću moga uma. Njena sposobnost da me umiri pomagala mi je da prebrodim opsesivne misli koje su me na početku mog puta joge opterećivale. Uz pomoć nje sam u izazovnim situacijama uspevala da brže povratim pribranost. Nakon, a i za vreme časa, uspevala sam da sagledam sebe, svoje i tuđe postupke i da donesem ispravne zaključke. Ona mi je pomogla da razvijem svoju volju, telo, održim poriv za samopreispitivanjem i skrojim život po mojim merilima.
Želim da moje podučavanje joge bude autentično, inspirativno i korisno mojim učenicima. Ono što želim da im pruži jeste:
1. moć ispravnog sagledavanja sebe;
2. priliku da unaprede svoje biće na svim nivoima;
3. moć da prevaziđu životne prepreke, i da kao rezultat toga unaprede kvalitet svog života.
Želim da im ponudim filozofiju joge kao znanje koje ih može voditi i nadahnuti, nešto što mogu sa sobom da ponesu kada izlaze iz sale, osim mira i sposobnog tela. Sve ovo je izazov za mene, ali značajan i vredan. Uostalom, svaki proces učenja predstavlja izazov.
Poruka mojim učenicima:
“Bila sam u dilemi da li da delim filozofiju joge na ovim našim časovima, u strahu da će nekoga to možda odbiti. Međutim, shvatila sam da je taj uporedni pristup ono što je mene nadahnulo na put joge. Paralelno sa pohađanjem časova joge čitala sam različita filozofska dela, posebno privučena filozofijom istoka. Od malena uviđam kako čak i naizgled nepovezani delovi grade savršenu celinu. Želja mi je da svako od vas razvije sebe na najbolji mogući način u skladu sa sobom, i time uđe u sklad sa životom i Univerzumom. Znam da verovatno ne stižete da čitate, kontemplirate i radite na sebi koliko biste voleli. Ali moj je zadatak da vam pomognem da nađete to vreme, da pružite to sebi ali i drugima, jer kada smo u skladu sa samima sobom onda smo u skladu i sa svime oko nas. Na vama je da iz joga sutri usvojite ono što vam je smisleno, a po strani ostavite ono što nije. Ovime ja biram da izrazim sebe, kako bih ohrabrila vas da učinite isto. Hvala vam.”
Zato sam se odlučila da na svakom času obradimo 1 parče Patanđalijevih Joga sutri. S obzirom da su već 2 lekcije prošle navšću kratak siže.
1.1:Ovde počinju kvalifikovane instrukcije o jogi.”
Patanđali je sistematizovao i uprostio mnoga učenja o jogi. Da bismo razumeli dalje navode značajno je da reč joga posmatramo u njenom značenju jedinstva, sjedinjena. Prema usmenoj tradiciji, piše Desikačar, prva sutra uvek predstavlja temu. On dodaje da ta prva reč, atha, koja se prevodi kao ovde ili “a sada”, predstavlja molitvu za dobar početak i uspešan završetak predstojećeg dela. Dodala bih i da su baza i namera uvek značajni, što je bila tema tog časa.
1.2: “Joga je sposobnost da se um usmeri isključivo na jedan objekat i da se taj pravac održi bez ikakvih ometanja.”
Ovime vidimo da joga nije ni izbliza samo fizička veština. Sposobnost koncentracije naglašena je na časovima joge time što se vežbači ohrabruju da pažljivo slušaju instrukcije, da broje i produžavaju respiracije, da opažaju sve segmente svog tela, kao i suptilne senzacije, da usmeravaju pogled ili misao na određeni objekat.
U narednim tekstovima o joga sutrama izlagaću više informacija, s obzirom da na časovima nema toliko vremena da se oni detaljnije predstave. Dolazimo sada do naredne sutre:
1.3: “Tada je sposobnost da se objekat razume potpuno i ispravno očigledna.“
Već smo rekli da je joga sposobnost usmeravanja misli na određeni objekat i održavanja istog. Takođe smo rekli da uz pomoć joge umirujemo misaoni tok da bi tako nešto bilo moguće. Sada dolazimo do rezultata ovog procesa, a to je ispravno rasuđivanje.
Mi često dok razmišljamo ponavljamo već stvorene misli. Prema nekim istraživanjima (izvor dokumentarna serija Rewired od Joe Dispenze), čak 90% naših misli ponavljamo iz dana u dan. Sada možemo da razumemo koliko su zablude štetne. Navešću primer. Sigurno ste čuli frazu: “Ljudi su zli”. Možda ste je već usvojili, jer ste i sami proživeli neko neprijatno iskustvo sa ljudima. Međutim ovakvo uopštavanje je očigledno pogrečno, i sigurno biste mogli da navedete mnoštvo primera koji govore suprotno. Mogli bismo onda ispravnije da ovu tvrdnju pretvorimo u: “Neki ljudi su zli”, ali koja je definicija zla? Da li je zao čovek sposoban da radi dobre stvari? Ako jeste možemo li reći da je zaista zao? A da li su dobri ljudi sposobni da čine “zle” stvari? Onda je možda ispravnije formulisati rečenicu ovako: “Svaki čovek je sposoban i za dobro i za zlo”.
Da smo se zaglavili u naš pogrešan misaoni šablon to bi nam stvaralo neprijatne emocije o ljudima i dovodilo do toga da se možda i mi ponekad odnosimo zlo prema njima. Sve što sam do sada iznela spada u funkciju manasa, uma. Joga međutim razlikuje njegove aspekte. Manas je termin koji obeležava skup funkcija uma, kao i njegov aspekat koji prikuplja informacije i reaguje po navici. On se razlikuje od budhija, inteligencije i sposobnosti intuitivnog uviđanja, ili kako bih ga ja slikovitije nazvala, bljeska istine. Ovo stanje smo svi iskusili, najčešće nakon dugotrajnog i posvećenog razmišljanja. Ali ponekad smo u stanju da svoje podsvesne programe i uslovljenosti projektujemo i doživljavamo kao intuiciju, neoborivu činjenicu. Zato jogi nastoji da stalno bude svestan, uočavajući unutrašnje i spoljašnje procese i proveravajući svoje misli i postupke.
Za kraj ću zainteresovanog čitaoca uputiti na glavni izvor:
Desikačar. 2015. “Srce joge: Razvoj lične prakse“. Babun, Beograd.