U poslednje vreme je bilo malo šetanja na putu ispitivanja joga sutri sa moje strane, priznajem. 😉
Ali evo nas natrag. Ipak je joga, kao što učitelji vole da napominju, maraton a ne sprint.
1.36 “Kad počnemo da istražujemo šta je život i šta nas drži u životu, možda ćemo pronaći određenu utehu zbog stvari koje ometaju naš um.”
Kao što Desikačar komentariše neposredno ispod ove sutre, razmišljanje o stvarima koje nas prevazilaze pomaže nam da stavimo sebe u perspektivu. Juče je baš jedna moja učenica, spominjući koleginicu koja se razbolela, rekla kako u takvim situacijama čovek shvati zbog kakvih se sve besmislica čovek nervira. Neprijatni događaji poput ovog su tu da nas osveste i pomognu nam da sagledamo ono od čega inače bežimo.
1.37 “Kad se suočimo sa problemima savet od nekoga ko je prevazišao slične probleme može nam biti od velike pomoći.”
Iako smo skloni da učimo na svojim greškama, mudrost je učiti na tuđim. I mada se svako iskustvo u određenim pojedinostima razlikuje, može nam pomoći da poslušamo drugoga ko se sa sličnom situacijom već suočio. Najmanje što možemo iz tog razgovora da dobijemo je nečije razumevanje i spoznaja da nismo sami. Svaki problem sa kojim se suočavamo neko je već doživeo i prebrodio. Rešenje uvek postoji, samo treba izaći iz okova sopstvenog uma. Za početak bi bilo korisno da iskusimo nešto novo, bilo šta, o čemu je Džoe Dispenza govorio objašnjavajući neuroplastičnost mozga. O ovoj temi ću, međutim, opširnije pisati nekom drugom prilikom.
1.38 “Istraživanje snova i sna i naših iskustava tokom tih stanja, ili u vezi sa njima, može da pomogne da razjasnimo neke naše probleme.”
Snovi su misterija kojima su se bavili mnogi umovi, a najistaknutiji među njima je svakako Karl Gustav Jung. Ovog psihoanalitičara duboko poštujem i njegova dela su mi pomogla da naučim da tumačim snove. San je ogledalo podsvesti koje pravi smislene distorzije. Svaka pojedinost u snu ima određeno značenje, baš kao što sve što nam se dešava ima određeno značenje. Jezik simbola je blizak našoj podsvesti, a svest ima zadatak da nauči da je tumači. Iako postoje neke opšte smernice, s obzirom da je svako individua, mada ne u potpunosti za sebe, potrebno je i da razumemo kakva mi značenja pripisujemo određenim objektima snevanja. Sve to će nam pomoći da rasvetlimo šta je našoj podsvesti značajno i kako doživljava ono što nam se u životu dešava. Tako ćemo moći da živimo više u skladu sa sobom, a samim tim i sa svetom.
1.39 “Svako istraživanje koje je relevantno može da umiri naš um.”
Ovo je jedna od meni najdražih sutri jer sam u duši antropolog. Zašto to kažem? Antropolog, nasuprot etnologu, teži da razume različite kulture bez predrasuda, i obuhvati suštinu određenih kulturnih praksi, prevazilažeći time etno(i ego)centrizam. Na isti način ova sutra objašnjava da nije neophodno da budemo jogi, psiholog ili monah da bismo dostigli to stanje mira za kojim svi čeznemo. Ne postoji zanimanje koje nije iznedrilo velike ljude. Dovoljno je da razvijemo svoju pažnju i budemo u stanju da uronimo u predmet istraživanja, bili mi matematičari, umetnici, kuvari ili magacioneri. Prosto je značajno da to što radimo radimo sa posvećenošću. Podrazumeva se, pri tom, da svako od nas ima određene sklonosti, i zahvaljujući tome mu je lakše da bude zaokupljen odgovarajućim predmetom istraživanja, kao i aktivnošću.
1.40 “Koje su posledice tog stanja joge?”
Stanja joge, odnosno sjedinjavanje sa predmetom koji ispitujemo.
1.41 “Kada um postane slobodan od ometanja, moguće je da se svi mentalni procesi zaokupe objektom istraživanja. Kako čovek ostaje u tom stanju, postepeno potpuno uranja u objekat. Um tada, kao savršeni dijamant, reflektuje samo osobine tog objekta, i ništa drugo.”
To je ono čemu težimo, punoću življenja i razumevanje toga kuda idemo, kao i smernice na daljem životnom putu.
Reference:
Desikačar. 2015. “Srce joge: Razvoj lične prakse“. Babun, Beograd.