Joga nidra je tehnika joge koja, zahvaljujući svojoj velikoj moći da opusti praktičare, stiče sve veću popularnost. Iako spada u meditativne tehnike, jednostavnija je i primenjivija širem krugu ljudi. U narednom tekstu baviću se time na koji način ona pomaže u relaksaciji, i koji su još njeni benefiti.
Šta je joga nidra?
Termin joga nidra se prevodi na sledeći način: joga znači jedinstvo, povezati, sjediniti, dok nidra znači san. Joga nidra je svoj naziv dobila zahvaljujući Svami Satjanandi Sarasvatiju, učitelju mog učitelja, Dragana Lončara. Satjananda je, u svom ašramu u Rišikešu otkrio potencijal joga nidre, da bi kasnije kroz proučavanje starih tantričkih spisa pronašao slične tehnike i proširio ih. Koristio se i modernim naučnim znanjima za objašnjavanje delovanje ove jogičke metode.
Naime, Satjanande je u ašramu radio sa dečacima koji su učili da recituju Vede. Satjananda je imao jak utisak da je već čuo te mantre, iako nikada nije proučavao te segmente Veda koje su dečaci recitovali. Porazgovarao je sa njihovim guruom, a on mu je rekao da ih je njegovo suptilno telo čulo već mnogo puta – u snu. Satjanandu je oduševilo to saznanje, da spavanje nije sasvim nesvesno stanje, i da se prijemčivost opuštenog uma može upotrebiti za duhovni razvoj.
Joga nidra – teorija i praksa
Smisao joga nidre za početak jeste da se telo umiri. Telo je naše vozilo kroz svet, naš prvi kontakt sa njim. Kao što je u zdravom telu zdrav duh, u mirnom telu je i um miran. Zato zauzimamo što udobniji ležeći položaj, i pokrivamo se po potrebi, jer se mirno telo postepeno hladi. Sledeći korak je opuštanje delova tela, prostiranjem pažnje kroz njih. Instruktor vodi vežbača glasom, pominjući delove tela ponaosob, navodeći ga da osvesti i opusti svaki od njih, sve dok celo telo ne bude relaksirano. Bez opuštanja tela joga nidra nema mnogo smisla, jer će telo držati um napetim i nećemo moći da dođemo do dubljih nivoa svesti. Zato joga nidra obično prati vežbanje asana, ono što popularno zovemo joga.
Satjananda objašnjava da je telo čulima povezano sa spoljašnjim svetom. Čula su kao prozori, ili neki ekrani, koji nam stalno odvlače pažnju od onoga što je unutar nas (pod uslovom da ne umemo da ih kontrolišemo). Pojedini delovi tela su posebno prijemčivi za čulne utiske, a to su najpre oči, uši, nos, jezik, usne, šake i stopala. Zato najviše pažnje poklanjamo ovim delovima tela, kako bismo umirili čula i otpustili njihov stisak. Onda kada im poklonimo pažnju i kažemo im da se opuste, otvaramo prostor za dublju relaksaciju i unutrašnji rad.
Naredni korak je da u svest prizovemo opozitne senzacije, kao što su težina i lakoća, hladnoća i toplota, prijatne i neprijatne emocije. Na taj način podstičemo vežbača da svedoči senzacijama, ali sa distance. Uklanjamo potrebu da se bilo šta karakteriše kao pozitivno i negativno, i prizivamo budnog posmatrača, objektivnog posmatrača. Ovaj kvalitet je potreban za suočavanje sa nesvesnim sadržajima.
Dalje instruktor priča priču, ili pominje pojedine simbole, vodeći vežbača kroz prostor svesti, ćidakaš u kome on zamišlja pomenuto. Zatim može pozvati vežbače da nastave da slobodno lutaju i istražuju prostor svesti, primećujući sve što im podsvest servira, ali zadržavajući stav svedoka. Ovo je, po meni, najzanimljiviji deo!
Za kraj, vežbač je pozvan da, kao i na početku, ponovi u sebi 3 puta sa osećajem svoju nameru, sankalpu – nešto što želi da manifestuje.
Teorija moždanih talasa
Jogijima je od davnima poznata činjenica da sve što je živo odašilja određenu energiju, određene talase. Neurologija je tek relativno skoro otkrila da naše aktivnosti i njihov kvalitet zavisi od moždanih talasa.
Postoji 5 vrsta moždanih talasa:
- Alfa talasi (8-13 Hz): Ovi talasi se javljaju kada smo opušteni i budni, ali neaktivni. Na primer, kada zatvorimo oči i opustimo se, možemo primetiti pojačanje alfa talasa. Oni su povezani sa stanjem opuštenosti, introspekcije i mentalne pripreme.
- Beta talasi (14-30 Hz): Beta talasi se javljaju kada smo budni, aktivni, i fokusirani na spoljne stimulanse i zadatke. Oni su povezani sa stanjem budnosti, koncentracije, i mentalne aktivnosti.
- Teta talasi (4-7 Hz): Teta talasi se obično pojavljuju tokom dubokog opuštanja, meditacije, ili faze prelaska iz budnog stanja u san. Oni su povezani sa kreativnošću, maštanjem, i emocionalnom introspekcijom.
- Delta talasi (0.5-4 Hz): Delta talasi su najsporiji i obično se javljaju tokom dubokog sna. Oni su povezani sa obnovom tela i mozga, dubokim opuštanjem, i procesima regeneracije.
- Gama talasi (30-100 Hz): Gama talasi su visoko frekventni talasi koji se obično pojavljuju tokom stanja visoke koncentracije, fokusa, i integracije informacija. Oni su povezani sa procesima kao što su učenje, pamćenje, i kognitivna obrada informacija.
Joga nidra teži održavanju teta moždanih talasa. Danas postoje neke tehnike, kao što je teta hiling (theta healing), koji su znanje o moždanim talasima usvojili kao psihoterapijsku metodu. Ovo teta stanje ima veliki potencijal jer pomaže pojedincu da bolje razume sebe, i da usadi zdrave navike i životne filozofije.
Zaključak
Joga nidra po Satjanandi izuzetno odmara, a pola sata joga nidre menja dva sata spavanja. Ona ne samo da podstiče relaksaciju, već je i način da komuniciramo sa dubljim slojevima sebe. Ona može biti alat za ličnu transformaciju i prevazilaženje prepreka u sebi i sopstvenom životu. Podsticanje stanja opuštenosti pomaže nam da pojačamo memoriju, koncentraciju i da budemo u stanju da brže učimo. Joga nidra uz to podstiče intuiciju, kreativnost i pomaže da manifestujemo ono što poželimo. Ona je ujedno i način da odbacimo potisnute impresije iz prošlosti i nataložene emocija koje nam više ne služe. Dosezanjem do dubljih slojeva svesti i sejanjem semena naše namere oblikujemo život kakav želimo.
Izvori:
Satjananda. “Joga nidra: relaksacija, meditacija, uvođenje u san“.