Disanje i trudnoća su svakako nerazdvojni, i upravo zato se zaobilazi značaj disanja. To je tzv. “secret in plain sight”, kao što previđamo svoj nos, tako previđamo i značaj daha. Krenimo sada od anatomije disanja.
Anatomija disanja
Najznačajniji mišić koji vuče konce u procesu disanja je dijafragma. Ona je oblika kupole, naziva se i prečaga, i smeštena je ispod pluća.
Prilikom stezanja i spuštanja dijafragme, te aktivacijom spoljašnjih međurebarnih mišića, grudni koš se širi i pluća usisavaju vazduh – dolazi do udaha.
Pri izdahu se dijafragma opušta, podižući se i potiskujući dno pluća, a unutrašnji interkostalni mišići se stežu (dok se spoljašnji opuštaju), suzbijajući grudni koš i pluća, i prazneći ih.
Vazduh koji smo udahom usisali putuje disajnim putevima do pluća i njihovih alveola, i u kapilarima alveola on obogaćuje krv gladnu kiseonika, koju je srce svojim potiskom prethodno upumpalo. Kiseonik se u crvenim krvnim zrncima vezuje za hemoglobin, i sada ova crvena, oksigenisana krv putuje u srce. Srce je ispumpava iz leve komore, potiskujući je tako da nahrani čitavo telo. Kiseonik je ćelijama potreban da bi stvorile energiju neophodnu za funkcionisanje tela.
Izdah se događa kada srce iz desne komore ispumpa nezasićenu krv, usmeravajući je ka alveolama i dalje ka arterijama. U alveolama se ugljen-dioksid izdvaja iz te plave krvi, i dalje se dešavaju opisani procesi koji prethode izdahu.
Pri udahu otkucaji srca se ubrzavaju, kako bi veća količina krvi prostrujala i pokupila ga, a izdah usporava otkucaje.
Važnost dubokog i sporog daha
Prosečan čovek u minuti prilikom odmora napravi između 12 i 20 respiracija. Pri ovakvom dahu, koji je brz iz perspektive joge, koristi se samo gornji deo pluća, koji od donjeg ima višestruko manju zapreminu (skoro 5 puta). Prilikom ovakvog daha čitava pluća ne uspevaju da se pročiste, što ostavlja potencijalno opasne anaerobne bakterije u njima.
Neka istraživanja govore o tome da receptori u respiratornom sistemu šalju mozgu poruku putem vagus nerva. Pri ubrzanom dahu impulsi se ubrzavaju, aktivirajući simpatički nervni sistem, a time i ubrzan rad srca, povećan krvni pritisak, stezanje mišića, usporavajući varenje, šireći zenice i podstičući anksioznost, lučenje znoja i hormone stresa. Umirivanje daha ima suprotne efekte, dovodeći u harmoniju psiho-fizičko stanje, i podstičući cirkulaciju koja hrani telo i bebu.
Kada dišemo ubrzano ugljen-dioksid se hitro izbacuje iz krvi, što podstiče stezanje krvnih sudova i dolazi do hiperventilacije, paradoksalnog fenomena da koliko god pokušavali – ne možemo da se nadišemo. Ovo se zove Verigo-Borov efekat.
Zašto se to događa? Zato što se, kada imamo manjak ugljen-dioksida, kiseonik jače vezuje za hemoglobin, a time i teže otpušta, i teže prelazi u ćelije. Zato se, kada je neko uznemiren, preporučuje da diše u kesu – ugljen-dioksid ima sedativno dejstvo.
Šta podstiče plitko disanje?
Prema mom učitelju, Draganu Lončaru, plitko disanje podstiče:
- spavanje na leđima,
- predugo spavanje,
- prejedanje,
- mesna ishrana,
- pušenje,
- preterivanje u svemu,
- sklonost emocionalnim oscilacijama,
- slabost i napetost disajnih mišića,
- nepravilan telesni stav.
Prednosti kvalitetnog daha
Pored pomenutih, pravilno disanje – disanje koje je dugo i duboko, koje teče kroz nos, filtrira, zagreva i vlaži vazduh, odvodeći ga u donje, veće režnjeve pluća. Ovo stimuliše nervne završetke u nosu, aktivirajući moždane centre. Ono podstiče rad parasimpatikusa koji je zadužen za odmaranje i obnovu tela. Takođe, on masira jetru, želudac, deo debelog creva, pankreas, tanko crevo, srce i pluća, kao i kičmeni stub. Aktivirajući pravilnu cirkulaciju ovakav dah hrani i neguje čitavo telo, i telo bebe. Zahvaljujući njemu ujedno se osećamo budno i smireno, energični smo, i u stanju smo da ispravno prosuđujemo, a tako se i ponašamo.
Pri porođaju kvalitetan dah utiče tako što nas smiruje i otklanja strahove, sprečavajući lučenje adrenalina koji blokira kontrakcije materice. On ujedno opušta mišiće, od čega je opuštanje mišića karličnog dna za porođaj najznačajnije. Otvaramo se i dopuštamo bebi da izađe.
Disanje i trudnoća
Disanje i trudnoća su se, nadam se, do sada približili u pojmovniku onoga ko ovo čita. Dodala bih i da u zavisnosti od faze trudnoće, ali i od veličine stomaka, veličine bebe i njenog položaja, kao i od reakcije tela trudnice u vidu telesnog držanja, ali i psihe trudnice i njenog emocionalnog stanja, razlikovaće se i njen dah.
Na časovima prenatal joge, iako podučavam tehnike disanja i podstičem produženi dah, ostavljam svakoj trudnici prostora da se služi svojim osećajima.
Koji su benefiti tehnika disanja?
- Podstiču opuštanje;
- skreću pažnju sa nelagodnosti;
- pomažu u upravljanju bolom;
- pružaju neophodnu energiju;
- hrane bebu;
- podstiču proizvodnju endorfina…
Zaključak
Iako sam objasnila mehanizam disanja, kao i važnost sporog, dubokog disanja za telo trudnice i bebe, bitno je uvek slušati osećaje tela i ne nametati mu nešto što mu stvara neprijatnost. Posebno je u trudnoći i porođaju značajno da slušamo svoju intuiciju i instinkte, i ponašamo se u skladu. Sve tehnike su tu kao alati da nam pomognu, a ne da nas vezuju.
Dodala bih jednu zanimljivu informaciju. Babica Divna je spominjala da većina žena kojima asistira u kućnim porođajima su vegeterijanke ili veganke. One se velikom većinom porađaju sjajno, svesno i kako ona voli da kaže, kao moćne žene. Možda je upravo odgovor na pitanje zašto dah, i ishrana koja se ne bazira na mesu.
Na prenatal joga časovima podučavam brojne tehnike disanja. Pored toga, joga asane pomažu u povećavanju kapaciteta pluća i izdržljivosti, i jačanju i opuštanju disajnih mišića i otpuštanju psihičkih blokada. Sve to će te pripremiti da imaš što kvalitetnije iskustvo trudnoće i porođaja.
Zakaži svoj prenatal joga čas.
Izvori
- Predavanja učitelja joge Dragana Lončara.
- Predavanja babice i prenatal joga učiteljice Divne Miljković.
- https://www.pathwaymedicine.org/bohr-effect/