U narednom tekstu obradiću Patanđalijeve joga sutre od 2.44 do 2.55. Centralne njihove teme su asane i tehnike disanja koje nam pomažu da usmerimo čula i um po želji, i time povećamo svoju moć percepcije.
Redom ću se baviti sutrama.
2.44 “Proučavanje, kada je razvijeno u najvišem stepenu, približava čoveka višim silama koje pomažu da se razume i najkomplikovanije.”
U ovoj sutri pod proučavanjem se misli na samoproučavanje. Naredna reč ištadevata u originalu, na sanskritu, odnosi se na lično božanstvo. Lična božanstva su zapravo moćni arhetipovi koji u nama deluju. To su naše dominantne karakterne crte na osnovu kojih delamo u ovom svetu. Proučavanjem sebe i prevazilaženjem sebe, kao i vežbanjem opažanja i dedukcije razvijamo sposobnost razumevanja i svega drugoga. Neuviđanje sebe, upliva ega u sopstvenom procesu razmišljanja je ono što nas vodi u pogrešne zaključke i postupke. Ako se oslobodimo od sopstvene uslovljenosti moći ćemo da uradimo prave stvari u pravo vreme, onako kako situacija zahteva. Izgovor: “Ali ja sam takva…” više ne tolerišemo u sebi.
2.45 “Poštovanje prema Bogu podstiče sposobnost da potpuno razumemo bilo koji odabrani predmet.”
Kaže se da je bog jogija Išvara. Išvara je zapravo sveznajući aspekat božanske svesti. Zašto je taj aspekat najuvaženiji od strane jogija? Zato što jogiji smatraju da je uzrok sve patnje neznanje. Iz neznanja čovek pravi greške a da ih pri tome ni ne uviđa. Zato se neznanje simbolično predstavlja kao mrak. Prosto ne vidimo kada smo pod njegovim velom. Cilj joge je da skinemo taj veo, kako bi svetlost znanja bljesnula.
2.46 “Asane moraju da imaju dve osobine, budnost i opuštenost.“
Ovo je jedna od retkih joga sutri koja govori o asanama. To objašnjava da su asane samo jedan mali aspekat joge. U današnjici su, međutim, one dominantne, što se može objasniti na nekoliko načina. Prvi je taj što je čovečanstvo živelo drugačijim životom u vreme nastajanja joge. Ljudi su se mnogo više kretali i bili prinuđeni da rade fizičke poslove. Samim tim tela su im bila snažnija. Takođa, hrana je bila kvalitetnija, pa su posledično i tela u sebi imala manje toksina. S druge strane, možda higijena nije bila na zavidnom nivou. Ovo možemo zaključiti na osnovu toga što mnogi stari sveti spisi naglašavaju potrebu za održavanjem higijene.
Dakle, moderan čovek s jedne strane ima veću potrebu za brigom o svom telu jer ga zanemaruje. S druge, razlog naglašenog značaja fizičkog aspekta joge je materijalizam. Naša kultura je pretežno materijalistička, usmerena na malu, opipljivu sferu života. Da bi se spoznali suptilniji aspekti postojanja potrebno je prevazići granice sopstvenog razuma. Koliko god oštrili razum, a potrebno je jer je on sjajan alat, moramo ostati svesni da mi vidimo stvari onako kako smo navikli da ih gledamo. U pitanju je posebno naporan aspekat prirode ega. On se po svaku cenu bori da održi status quo, svoju nepovredljivost, pa makar nas suprotstavljeno gledište bolo u oči. To je posebno primetno u raspravama.
2.47 “Te osobine mogu se postići prepoznavanjem i posmatranjem reakcija tela i daha na razne položaje od kojih se sastoji praksa asana. Kad se jednom upoznaju, te reakcije mogu da se kontrolišu korak po korak.”
Dakle, budnost i opuštenost su osobine asana. Na početku prakse, međutim, telu nikako nije prijatno i sve bi uradilo na da napusti čudan položaj. Um je tada rastrzan i želi da pobegne. U ovom primeru vidimo vezu tela i daha. Mi možemo opustiti telu opuštajući um, ali i obrnuto. Kao što ova sutra kaže, da bismo mogli da prilagodimo svoje reakcije, prvo moramo da ih osvestimo.
2.48 “Kada se na ispravan način držimo tih principa, praksa asana će nam pomoći da podnesemo pa i minimalizujemo spoljašnje uticaje na telo kao što su starost, klima, ishrana i rad.”
Poznato je da je stres nešto što najviše šteti telu. Međutim, nijedna situacija nije stresna samo po sebi. Ona samo ima veću šansu da proizvede takvu reakciju, ali ne nužno. Mnogi jogiji, uključujući moju instruktorku, vitalni su i u dubokoj starosti i u proseku žive duže. Njihov um je takođe izuzetno bistar.
2.49 “Pranajama je svesno, namerno regulisanje daha koje zamenjuje nesvesne šablone disanja. Ona je moguća tek nakon odgovarajućeg ovladavanja praksom asana.”
Iz ove perspektive, čitava praksa asana je svojevrsna pranajama. Tokom čitavog časa mi se trudimo da ostanemo svesni daha i da ga produžavamo, uprkos ometajućim faktorima. Zahtevne asane, ili naša težnja da završimo sa ponavljanjima što pre, može nam uznemiriti dah.
2.50 “Ona uključuje regulaciju izdaha, udaha i zadržavanja daha. Regulacija ta tri procesa se postiže podešavanjem njihove dužine i održavanjem tog podešavanja tokom određenog vremena, kao i usmeravanjem uma u taj proces. Te komponente daha moraju da budu i duge i jednoobrazne.”
Kompleksnost joge ogleda se najviše u tome da svaka radnja bude opažena, svesna. To je, naravno, postepen proces. Vremenom se naša moć percepcije povećava. Primećivanje daha je alat koji nam služi upravo tome, jer nas uvodi u suptilnije procese u telu i umu. On nam govori o tome kakvo je naše stanje uma, kakav je naš otkucaj srca i krvotok, naš nivo energije.
Kada je klasična tehnika disanja u pitanju zauzimamo udobne sedeće asane, kako telo ne bi uznemiravalo dah. Vežbajući tehnike disanja dolazimo do stanja potpune apsorbovanosti pažnje u taj proces.
2.51 “Tada dah prevazilazi taj nivo svesti.”
A kako to dah prevazilazi taj nivo svesti? Zato što nam duboka pažnja na bilo šta pomaže da razumemo prirodu toga što opažamo. Uz to naše telo i um optimalno funkcionišu baš tada kada je dah dug i dubok, i kada su pauze između udaha i izdaha produžene. Naša svest se time otvara, a naša percepcija uviđa radikalno drugačiji način funkcionisanja. Takav mir se ne može opisati.
2.52 “Redovno vežbanje pranajame smanjuje prepreke koje sprečavaju jasno opažanje.”
Uz pomoć tehnika disanja dovodimo veću količinu kiseonika i energije u um. Uz to, vibracije daha harmonizuju rad mozga ali i drugih unutrašnjih organa i lučenje hormona. Naša mogućnost uviđanja i zaključivanja se pojačava.
2.53 “I um je sada spreman za proces usmeravanja ka odabranom cilju.”
Pranajama je četvrta grana, ili četvrti stepenik joge. Naredni korak je povlačenje čula, pratjahara, da bi se došlo do dharane – koncentracija na određeni predmet odnosno cilj.
2.54 “Kontrola čula se javlja kad je um u stanju da ostane u svom odabranom pravcu, a čula previđaju razne objekte oko njih i verno slede pravac uma.”
Možete primetiti kada razgovarate sa nekim na ulici, i prometno je, a vaš sagovornik je vidno pometen. Oči mu lutaju levo-desno i ne može da se fokusira na ono što pričate. Vežbe usmeravanja pažnje pomoći će osobi da održava fokus uprkos ometanjima, koja su gotovo uvek i svugde prisutna. Ova veština je od neizmernog značaja.
2.55 “Tada je ovladano čulima.”
Ako si poput mene, nikada nisi bila nešto sportski tip ali su ti umne igre i nadmetanja te vrste bliske, nema boljeg protivnika od sopstvenog uma. Probaj da pobediš sebe uz pomoć joge. Veštine koje ćeš usput steći, kao i neizmerni mir i uvidi u magiju postojanja nepovratno će te obogatiti.
Reference:
Desikačar. 2015. “Srce joge: Razvoj lične prakse“. Babun, Beograd.